Вести
САЈТ НАСЕЉА КОТЕЖ www.kotez.rs :::::::::::::::::: САЈТ НАСЕЉА КОТЕЖ www.kotez.rs

13.07.2010.

Епископ Атанасије ( Ракита ) освештао три звона у Цркви Светих апостола Петра и Павла

Његово Преосвештенство Епископ хвостански Г. Атанасије ( Ракита ) служио је на Павловдан 13.јула 2010 год. Свету  Архијерејску Литургију у Цркви Светих апостола Петра и Павла у Котежу.
Саслуживало је више свештеника и ђакона. Појао је хор овога храма Свети Симеон Богопримац кога чине ученици нижих разреда веронауке и основне школе „Васа Пелагић“. Пре службе Епископ Атанасије освештаоо је три звона  овога храма. После причешћа и завршетка Свете Литургије Епископ Атанасије је поделио шеснаест грамата које су уручене шеснаесторици заслужних људи који су помогли градњу овога храма . Грамате су додељене са благословом Патријарха српског Г. Иринеја на предлог старешине овога храма протојереја Милоша Мићића.

25.06.2010.

Не бацај карту дај је другом путнику

Задњих десетак дана доживљавамо малтретирање у ГСП возилима на станици после Панчеваког моста у смеру ка Борчи. ГСП контролри у стилу војних специјалаца упадају у аутобусе тражећи возне карте. Ретко који од контролора употрбљава речи као што су „добар дан“ „молим вас“ „хвала“ Довољно је да један путник нема карту и сви остали ће чекати кажњавање путника.
Просечна четворочлана породица из Котежа у којој  су два члана запослена даје око 5 000 динара ГСП-у  . А шта добијамо за тих 5 000 динара?
Добијамо мале загушљиве аутобусе од предузећа Тамнава транс д.о.о. Не зна се када је горе у тим аутобусима, да ли лети, када се тешко долази до кисеоника или зими, када се смрзавамо. Котеж је насеље које има више од 10 000 становника и овакви аутобуси нису више довољно велики за наше велико насеље.
Возачи су посебна прича ( не само ови из предузећа Тамнава транс д.о.о.) Веома је тешко од њих добити било какве информације о поласцим. Често пута су виђени са слушалицама у ушима или са пивом у руци на оближњој трафици. Један је чак виђен у физичком обрачуну са путником на задњој станици аутобуса 43.

Подржимо акцију грађанске непослушности „Не бацај карту дај је другом путнику“. На тај начин помоћи ћемо многе који живе у нашем насељу и који немају ни за „буђав лебац“ а камо ли за ГСП карту.

На крају, молимо вас, престаните да нас малтретирате и дајте нам нормалан европски превоз за наше тешко зарађене паре у капиталистичко транзиционом систему !!!
Уредник

25.06.2010.

ГСП- нови ред вожње

Са почетком летњег школског распуста у ГСП-у је уведен нови ред вожње. Љубазно и ажурно особље ГСП-а (невероватно али истинито) је веома брзо изашло у сусрет и на наш захтев одмах послало нови ред вожње (полазака) аутобуса 43. Нови ред вожње постављн је на нашој страници Поласци 43. На дну странице можете пеузети и документ у Wordu.
Али, то није једина новина у ГСП-у, почела је примена новог система контроле. Контролори обучени у флорусцентне прслуке контролисаћае путнике најчешће у време саобраћајног шпица. Путник без карте моћи ће да плати доплатну карту од 1 500 динара или да му казна стигне не кућну адресу.
Уредник

15.05.2010.

Стоматолошка ординација Др ОГЊЕН СТАНКОВ

Иако је бол још најчешћи разлог због којег људи одлазе у стоматолошку ординацију, савремена технологија и медицина омогућили су безболно поправљање зуба. То у великој мери опредељује многе да код стоматолога одлазе са осећањем сигурности. Једна од таквих ординација која вам улива сигурност је стоматолошка ординација Др. Огњен Станков у Борчи. У присном и искреном односу према пацијенту, помоћу савремених и технолошки унапређених метода постави се дијагноза, указује се на потребне стоматолошке захвате и могуће алтернативе,  дајући могућност избора сваком пацијенту.
Стоматолошка ординација Др Огњен Стаков пружа следеће врсте услуга

  • Дечју стоматологију
  • Протетику
  •  Оралну хирургију
  •  Болести уста
  •  Имплатологију
  •  Услуге рендген ортопана  
  •  Бељење зуба 

Радно време: 9-19, суботом 9-16 часова,  улица Пут за Овчу број 21, телефон 011/3327 – 271,
www.stomatoloskaordinacija.com
Уредник

15.04.2010.

СКУП ПИЈАЧНИХ ТЕЗГИ „КОТЕЖ“

НЈП “Пословни центар oпштине Палилула“ је јавно предузеће за управљање и коришћење пословног простора на коме је носилац права коришћења Градска општина Палилула.
ЈП “Пословни центар oпштине Палилула“ управља и пијачним тезгама на пијацама у Вишњичкој Бањи, на Карабурми на окретници аутобуса 16 и 23, у Котежу и Борчи (центар 3 ).
Недавно је ово јавно предузеће користећи средства из инвестиционог фонда реновирало Скуп пијачних тезги “Котеж“, ул. Славка Колара бр. 1.
Износ пијачног закупа на овој пијаци је следећи:
-износ дневног закупа за тезге -165,00 динара са ПДВ ( 139,83 без ПДВ)
-износ месечног закупа за тезге -4.661,00 динара са ПДВ ( 3.950.00 без ПДВ)
-износ месечног закупа за тезге са струјом- 5.251.00 динара са ПДВ (4.450,00 без ПДВ)
-износ тромесечне резервације тезге  -2.596,00 са ПДВ ( 2. 200,00 без ПДВ).
То су тренутне цене  али с обзиром на уложена средства може се очекиватi пораст  износа за закуп.
Што се тиче производа постоје две категорије:
I категорију чине пољопривредни производи чији продавци морају имати регистровано пољопривредно газдинство,
II категорију чини мешовита роба чији продавци морају имати регистровану фирму, СТР и сл. пријављену Агенцији за привредне регистре.
На тезгама се не могу продавати сви млечни производи, живинско месо и други месни производи. Ови производи се могу продавати исључиво у расхладним витринама.
Сви изложени производи су под стручним надзором од стране многих инспекција почев од унутрашње контроле, службе за техничке послове, санитарне инспекције до ветеринарско- пољопривредне инспекције.
За стручни надзор на самој пијаци задужен је господин Радослав Пауновић, а за хигијенско-техничке услове господин  Ахмед Џелаловић.
Што се тиче контролне ваге за сада скуп пијачних тезги располаже са једном вагом тако да уколико имате приговор на исправност ваге на пијаци можете се обратити господину Пауновићу, а продавац мора дати своју вагу на проверу у случају притужбе на тачност.
Што се тиче слободних тезги за сада их нема. Уколико имате неко питање, приговор или сугестију можете се обратити на следеће контакт телефоне:
011/2768-187
011/3290-635
011/3295-386   
или лично на адресу ул.Цвијићева бр. 78
Електронска пошта jppcop@gmail.com
Претходно наведене податке добили смо од невероватно љубазних представника НЈП “Пословни центар oпштине Палилула“
Уредник

15.04.2010.

Не знам ни како ОВО да назовем !!!!!!

 

Добили смо следећи мејл нашег суграђанина:
"Већ сам вам скоро писао.....
Знате да сам рођен у Котежу...цело детињство сам провео на Дунаву и на Јојкићевом дунавцу...уживао сам као дете...
У уторак сам возио бицикл и када сам прешао преко насипа нисам могао да верујем какву сам слику затекао!!!!!! Толико сам се разочарао да сам морао да сликам ОВО и да вам пошаљем.
Кад сам дошао до воде, вода је била сива и мутна и заударала на канализацију, а никада пре није тако заударала... Не разумем шта се десило са овим прелепим делом нашег насеља и зашто не може да изгледа боље него пре 30 година и зашто је постало депонија и канализациони колектор...???!!!
Зашто оваквом кривичном делу не може једном заувек да се стане на пут?
Ја разумем да се ми третирамо као предграђе али не разумем зашто се третирамо као депонија....Шта су по овом питању учиниле надлежне општинске, градске и републичке инспекције? Волео бих да ове слике проследите надлежним институцијама.
Поздрав"

Уредник

15.03.2010.

"ЛЕЖЕЋИ ПОЛИЦАЈЦИ" У ОКОЛИНИ ШКОЛЕ


Прошло је више од годину дана како смо се обратили Секретаријату за саобраћај града Београда, Сектору за регулисање и безбедност саобраћаја, дописима број 34415-2262 од 18. 11. 2008. године и број 34413-2262/08 од 22. 04. 2009. године да нам промене бетонске у монтажно-демонтажне „лежеће полицајце“ у улицама око Оснобне школе“Васа Пелагић“ у Котежу.
Надлежнима је било потребно више од годину дана да испуне наш захтев. Да ли и у другим деловима града овакве проблеме око основних школа решавају овако дуго или је Основна школа Васа Пелагић изузетак?
Како каже наш народ "боље икад него никад".

Уредник

01.03.2010.

Шта може да сазна обичан грађанин Палилуле или Старе Пазове са званичног сајта општине?

 

 

Грађани Палилуле и грађани Старе Пазове живе у истој држави, Србији, али у различитим општинама. Сурфујући по интернету налетех на званичну презентацију општине Стара Пазова и зачудих се дивним информацијама које даје та општина својим грађанима.
Општина Стара Пазова подноси Годишњи извештај о раду грађанима своје општине, шта су и како радили у претходној години, на 20 страница.
Буџет Старе Пазове-диван документ о планираним приходима и расходима општине односно шта ће и како да раде са парама које им дају грађани њихове општине путем пореза.
Мере штедње-које је председник општине Горан Јовић одредио у невероватних 17 тачака.
Ту су и остали документи Статут општине, Виртуелни матичар, Провера у бирачком списку... Све је у европско поштеном стилу чак и домен www.starapazova.eu

Овакве интересантне информације грађани Палилуле не могу да сазнају на званичној презентацији своје општине, ништа није случајно у земљи Србији тако ни (не)доступност ових информација на интернету .
Уредник

13.02.2010.

Дечији црквени хор Свети Симеон Богопримац

 

На иницијативу учитељице Маје Поповић, а уз благослов нашег оца Милоша Мићића са самим почетком изградње цркве Св. Апостола Петра и Павла, основан је дечији црквени хор Св.Симеон Богопримац који је на почетку имао само десетак чланова.
Захваљујући нашем великом духовнику оцу Милошу у којем су деца препознала доброту и искреност сваке недеље наш храм је пун ових малих, али веселих и искрених малишана који нас својом молитвеном песмом приближавају Свевишњем.
Хорић је прославио своју славу у цркви Св. Апостоли Петар и Павле у Котежу. Ни јако хладан и снеговит дан није спречио наше мале православне вернике да прославе свога заштитника Св. Симеона . Деца су као прави домаћини припремила колач, жито, вино и пригодну закуску за све госте који су дошли да их подрже и честитају им славу.
Старац Симеон је био један од 70-орице изабраних да учествују у делу од изузетне важности. Као један од најобразованијих људи у Израелу, он је добио признање и као изузетан преводилац, и био му је поверен рад на преводу Светог Писма са старојеврејског на грчки језик. Када је дошао до дела текста пророчанства:“И Дјева ће зачети и родити Сина“ хтео је да уместо речи“Дјева“ стави реч „жена“ десило се нешто необично- угледао је Анђела који му је објавио да пошто је посумњао у веродостојност Божанске Речи, неће видети смрти дотле док на своје очи не види испуњење великог пророчанства. Прошле су деценије док се дугоочекивана Дјева није појавила. Старац је препознао духом и примивши Младенца на руке, изговорио је пророчанство сједињено с покајањем:“Сада отпушташ слугу Твога Владико, према речи Твојој с миром; јер су очи моје виделе спасење Твоје. 
Уредник

24.01.2010.

Дунавска бициклистичка рута на Левој обали Дунава

И лева обала Дунава постаје део Европе. Дунавска бициклистичка рута која иде од Будимпеште до ушћа у Црно море пролази кроз Србију, а део од Панчевачког моста до Панчева. На нашој Левој обали, појавили су се путокази, морам да признам прави европски. Сваки путоказ даје информације о растојању до следећег места и до удаљеног циља.У инфо пољу налази се информација о „иденту раскрснице“ који је уписан и на мапи. Такође, ту се налазе и прикладне мисли или изреке везане за бициклизам или филозофију путовања. Наш српски менталитет још увек заостаје за европским, бицикло се сматра превозним средством нижег слоја друштва, а не средство за рекреацију и спорт. Ова бициклистичка рута је веома популарна у Европи и прве бициклисте из Европе очекујемо на лето. Познавајући добро тај део Дунава питам се какве ће утиске понети са наше Леве обале-смеће на сваком кораку, чопори паса луталица, загађени панчевачки ваздух....
Више информација можете наћи на српском сајту
http://www.ciklonaut.com/projekti/DBR/dbr_signalizacija.htm
или немачко енглеском сајту пројекта "Donauradweg" www.danube-info.org 
Уредник

 

22.12.2009.

Боље снабдевање струјом

Поједини делови Котежа, при спољној температури од - 15 °C, били су више од 48 часова без струје, улице Пеке Тепавчевић, Хрватска, Олге Јовичић... Основни проблем  је непланска и неконтролисана градња. Гради се и прикључује, а ЕДБ систем се не проширује и не појачава. Лепа вест  је да је ЕДБ Крњача, пре пада снега, поставила нове каблове од трасформатора из Крњаче преко улице I сутјеска, Шатор планине, Пеке Тепавчевић којим ће се омогућити боље снабдевање Котежа струјом. То су они каналчићи које смо прескакали и ломили ноге, а који још увек нису прекривени асфалтом на нашим улицама. Појачање електричном енергијом још увек није у функцији због административних разлога. Ако не ове зиме следеће сигурно, грађани Котежа уживаће у благодети 21 века, нормална струја и напон у било које доба дана или ноћи.
Уредник

 

20.11.2009.

Еколошки спреј за дезинфеkцију

Општина Палилула обезбедила је 17.000 еколошких спрејева за дезинфекцију руку за ученике и наставнике свих основних и средњих школа на Паалилули, па тако и за ученике основне школе "Васа Пелагић" у Котежу. Такође, обезбеђено је и 395 боца Екоцид течности за дезинфекцију радних простора (више на сајту Општине Палилула). Један спреј може да траје три до пет дана. Диван гест наше општине који помало подсећа на политички маркетинг.
Као правог домаћина интересовало ме по којој цени је набављен наведени производ, и на који начин. Покушао сам да сазнам, на сајту општине и у самој општини, али без успеха.
Уредник

 

Пецање на Дунаву

Диван дан 14.11.2009. године измамио је многе пецароше на Дунав. Помислио би неко, ето пролеће само што није, али није тако. Постоје многа омиљена места пецароша, једно од њих је и Војна башта. Многи не знају, то је одмах поред нашег новог моста којег још увек сањамо верујући да ће га и ставрно саградити, односно 10 километара од Котежа. Није лако доћи до овог места поготово не бициклом по терену који је добро натопљен водом. Покушао сам са пријтељем, варалицом да завармо рибу, али нисмо успели. Да ли је риба постала паметнија или је нешто друго у питању. У сваком случају није ми жао времена проведеног у природи, на свежем ваздуху и лепом времену.
Фото запис...
Уредник

 

01.11.2009.

Wireless интернет у кафани Битољ

Лева обала  Дунава, односно насеља Крњача, Овча, Борча, Котеж, муке муче са добром интернет везом. Основни проблем је што предузеће „Телеком Србија“ а.д. још увек није заменило телефонску централу и тако омогућило коришћење ADSL везе свим корисницима који то желе. Обећавају то годинама, лепше је рећи ЛАЖУ грађане Леве обале Дунава. тако да се интренетом сналазимо ко како може. Постоје ту разно разни провајдери Wirelessа који користе тренутну ситуацију и за 13 000 динара омогућују бежични интернет. Да је много, много је за једног просечног грађанина Леве обале Дунава. Од летос појавило се решење и то у познатој кафани на Зрењанинском путу, Битољ.Уколико имате преносиви рачунар-laptop, бесплатно можете уз кафу или неко друго пиће да користите брзи wireless интернет кафане Битољ.
Ето и ми на Левој обали Дунава,, само један километар од Панчевачког моста, имамо интернет кафе.
Уредник

 

10.09.2009.

Постављање крстoва на Xрам Светих апостола  Петра и Павла

Четвртак, десети дан септембра ове просте 2009. године. Дан радни, за друге сасвим обичан, али не и за православне вернике у Котежу. Црква која је захваљујући Свевишњем, свештенству, добрим и честитим парохијанима, почела да расте и оплемењује наш крај – добила је два сребрна крста која су је украсила. Велики крст даровала је породица Мосуровић из Котежа, а мањи породица Хаџи Зорана Живића из Борче. Крстове је освештао Викарни Епископ хвостански Атанасије (Ракита). Ову духовну свечаност својим присуством увеличали су и верници, свештенство и ученици овдашње основне школе који су се након освећења крстова у Храму помолили Богу. Служен је призив Светог Духа у славу почетка нове школске године.
Фото запис...
Уредник

 

26.08.2009.

Биоскоп у Котежу

Група младих из  невладине организације «KultUrban» организовала је летњи биоскоп у Котежу. Биоскоп је инсталиран у парку поред цркве. Планирани почетак пројекција и програма отварања био је планиран за 19 часова али се због техничких разлога померен је за сат времена. Читавој организацији претходило је прибављање низ потребнох дозвола од МУП-а РС, Општине Палилула...
Програм је био испланиран и реализован по плану:

  • 19:00 - отварање 
  • 19:30 - КЗШ - Карабурма Задња Штајга
    музички документарни филм о младима са Карабурме (Shule, J Cook, Dzela, Sarma, Thruo, Shone, Jwzl, B.K.O., Mary Jane, Ske, Fler, Arafat, Somi, Jurko)
  • 20:00 - Избор са ПОК-а 
  • 20:30 - Чудовиште из Тамиша
    Бизарне ситуације, откачени и смели хумор, шашави заплет само су неки од разлога због чега је овај „low budget" филм заслужио статус култа. 
  • 22:00 - Склапање опреме

Организацију су помогли Општина Палилула, Канцеларија за младе Општине Палилула и други. Удружење младих  KultUrban обећало је ораганизацију сличних догађаја у будудћности у нашем насељу. Више о томе, на сајту www.kotez.rs
Уредник

17.06.2009.

Лежећи полицајци у Котежу

Lezeci pandur

Да ли возите? Да ли знате чему служе такозвани лежећи полицајци? Наравно да се у питању крије шала, али у Котежу више нема шале око тога. Сви су приметили разлику око асфалтних и монтажно-демонтажних препрека којима се возила успоравају док пролазе поред овдашње школе. Постоји велика разлика између гумених и и асфалтних успоривача брзине. Она је првенствено изражена уколико се узме у обзир лакше уочавање гумених у односу на асфалтне, и блаже  дејство силе на аутомобил након блиског контакта, мада и безбедност путника није занемарљива. Ту су чињенице, а шта је на терену. Многи возачи налетели су колима на изненадне "невидљиве" асфалтне успориваче брзине и једва задржали контролу над возилом. Неки су претрпели и штету.
Пре годину дана асфалтиране су улице око Основне школе "Васа Пелагић" у Котежу. Приликом асфалтирања уклоњени су  монтажно-демонтажни "лежећи полицајци" у улици Аугуста Шеное и постављени асфалтни. Осим у овој „лежећи полицајци“ постављени су и у улицама Анке Матић и Милана Зечара. Грађани Котежа покушали су да укажу на угрожену безбедност саобраћаја изазвану необележеним асфалтним успоривачима брзине обраћајући се Секретаријату за саобраћај града Београда, Сектору за регулисање и безбедност саобраћаја, дописима број 34415-2262 од 18.11.2008. године, број 34415-2262/08 од 22.04.2009. године, и разговором са љубазним господином Д.Л. и нељубазним  господином В.Ј.  али без успеха.
Шест месеци је утрошено за опште друштвено добро грађана, првенствено деце Основне школе "Васа Пелагић." Парадокс је што постоје гумени успоривечи брзине у улици II Партизанска која је одмах поред насипа и којом дневно прође мање од пет возила. Срећа што је завршена школска година. Надамо се да ће надлежни који примају плате захваљујући нашим пореским издвајањима (љубазни господин Д.Л. и нељубазни господин  В.Ј.) решити проблем за опште добро свих нас у Котежу.
Уредник

31.05.2009.

„СОС маркет“ ускоро и у Котежу

Добро позната „Јабука“ у Котежу, код почетне станице аутобуса 43, од среде 6. јуна се затвара.
Већ је већи део артикала из понуде повучен у магацине овог трговинског предузећа, нешто је распродато, а сем хлеба и млека, нема већих набавки.
Разлог за укидање ове продавнице, омиљене Котежанцима, првенствено због веома пријатних и љубазних продавачица и топлог мирисног хлеба, и свежег млека јесте у одлуци менаџмента да промени намену овом објекту.
Од 6-11. јуна биће извршено реновирање објекта, комплетно уређење продајног простора и набавка робе по повољнијим ценама која ће бити понуђена социјално угроженим становницима са леве обале Дунава. Продавница ће постати део ланца „СОС маркета“ и у њој ће се продавати артикли са списка потрошачке корпе а који задовољавају основне потребе.
11. јуна се очекује да отварању присуствују представници „Јабуке“ али и осталих друштвених структура које подржавају концепт „СОС маркета“. Првог дана моћи ће сви да обиђу објекат и понешто купе, али након тога,  врата ове продавнице биће отворена само за социјално угрожене групе грађана (незапослени, пензионери, инвалиди).
Иако је „СОС маркет“ потребан Котежу, али и осталим насељима у околини, остаје сета у сећањима многих житеља који су навикли да овде пазаре јер им је успут а и традиција постојања овог продајног објекта не дозвољава да тек тако заборавимо добру, стару „Јабуку“ код окретнице.
Уредник

 

21.05.2009.

Брза интернет веза, сан многих Котежанаца

Internet u Kotez

Живите у Котежу, и потребна вам је брза интернет веза? Многи у нашем насељу о томе могу само да сањају.
ADSL могу да добију само телефонски претплатници који немају двојника и који нису повезани преко PCM уређаја. Таквих је мало. Телеком Србија а.д. поставља PCM уређај да би од једне линије направила десет и на тај начин прикључила нелегално изграђене објекте (куће) око зграда.
Добили смо и нову централу  Крњача а и префикс два испред некадашњих телефонских бројева уз обећање да ће двојници бити раздвојени. Од тада прође више од годину дана ми и даље остадосмо двојници.
За бежични интернет потребна је инвестиција од скоро 10 000, динара у опрему и то код јединог провајдера КБЦ нета који има базне станице у Котежу. Да ли се исплати уложити толике паре да би имали брзу везу? Постоји још једна могућност - Теленор интернет. По подацима које достављају службеници предузећа  Теленор, не постоје техничке могућности у Котежу за ту врсту услуге. Да ли је могуће, да насеље које је удаљено једва 6 км од центра, ваздушном линијом око 4 км нема базну станицу која емитује 3Г сигнал?
Истина је сурова - већини корисника интернета у Котежу остаје и даље патња са Dial-Up-ом који има две основне карактеристике а то су спорост и учестали прекид везе.
Зашто Телеком Србија а.д. нема респект према претплатницима у Котежу и омогући им дигиталне телефонске линије?
Уредник

 

19.04.2009.
Извор:Дунавски венац

Васкрс у Котежу

Први пут је Васкрс у насељу Котеж прослављен у новој капели Св. апостола Петра и Павла. Верници су се у великом броју одазвали позиву протонамесника Милошa Мићића, старешине храма, и уз службу и размену васкршњих јаја прославили овај свети дан. У порти храма организовано је и такмичење за ученике основне школе "Васа Пелагић" из Котежа, у категорији најлепше осликаног јајета. Велика радост свих мештана је што је храм Св. апостола Петра и Павла, у изградњи дошао у завршну фазу. Темељи храма су освештани 23. септембра 2007. године. У темељ олтара положено је камење из родних кућа Апостола Петра из Тирса и Св. Николе из Патаре, као и камен из Хиландара, али и освешћена Патријаршијска грамата запечаћена у благословеном маслу као сведо- чанство које не пролази. Позивају се приложници да своје прилоге за изградњу храма Св. Апостола Петра и Павла у Котежу уплаћују на рачун: СПЦ Епархијски управни одбор 205-58219-31 позив на број: 230-080 Сврха: изградња Храма у Котежу.
Фото запис...

 

08.04.2009.

Бомбардовање предајника Студиа Б

Letak NATO pakta

Потсећамо се 28. априла 1999. године... Те ратне године, на тај дан, бомбардован је предајник Студија Б лоциран на самој граници између Крњаче и Котежа. Због предострожности, измештени су техничари, те срећом, нико није погинуо. Они који се сећају, знају да је ударац НАТО пројектила био страховит. Људи су тада остали без још једног светионика слободне и истините речи. Од такозваног „Милосрдног анђела“ непосредно после уништавања емисионе технике, стигли су  - леци. Погледајте пажљиво скенирани примерак једног од преосталих поклона „Милосрдног анђела“.
Да ли је све исписано на њему истина? Прошло је довољно времена да сада, хладне главе, размислимо о свему шта нам се, и зашто дешавало. Да ли је баш све била наша лоша одлука? Бирали смо, па ко нам крив што смо тада доведени на руб пропасти. Историја још није дала коначан одговор на многа питања, али… горчина остаје. Да ли смо извукли поуку? Размишљање остаје.
Остали леци...
Уредник

 

23.03.2009.

Наградне игре у новинама

Велики број дневних, недељних па чак и периодичних издања новина које се објављују у Србији организују наградне игре. Све у свему, купујући свој примерак новина добијате и срећку. Искуства многих показују да већина освоји „награду“ у виду реченице: „У следећем броју, више среће“.
Уредник овог сајта и сам је постао „срећник“. Одлучио је да једног дана окуша своју срећу тако што је  88  дана куповао дневне новине „Ало“ на киоску Futura plus код задње станице аутобуса 43 у Котежу. И гле чуда! Ни једна од 88 срећки није била добитна. Да ли је могуће да међу 88 (добро читате – осамдесет и осам примерака) нема ни једне, макар утешне награде.
Могуће је, јер више среће очекује се у сутрашњем броју. Да ли је у питању маркетиншки трик, превара, обмана или нешто сасвим четврто, пето, осамдесетосмо????
Закључите сами.
Уредник

 

15.03.2009.

Трафостаница у насељу Котеж, улица II Партизанска

Trafo stanica u Kotezu

После дужег апела и натписа у новинама Днавски Венац, о испод сваког просека ниског напона струјне мреже, почела је изградња нових трафостаница. Једна од планираних изграђена је у насељу Котеж, улица II Партизанска. Очекује се изградња ове инфраструктуре и у другим деловима Котежа.
Датум прикључења нових трафостаница у електро систем нашег насеља још увек није одређен.
Уредник

 

01.03.2009.

Азил „Риска“

Azil Riska

Два километра од последње станице аутобуса 43 налази се  азил паса и мачака „Риска“. Азил је 2000. године премештен са Авале. Егзистира у оквиру удружења „Help Animals,“. Упошљава четири радника која брину о скоро 300 животиња.
Прилазећи азилу приметићете много паса који слободно шетају около, а
уколико прошетате улицама Котежа, срешћете такође, много паса луталица који вероватно (готово сигурно) потичу управо из азила. Многе од ових животиња су агресивне и представљају велики проблем деци која иду у основну шклоу „Васа Пелагић“ Током лета, када спавамо поред отворених прозора,  лавеж је неиздржив, поготово за грађане који имају куће удаљене свега 300 метара од азила. Поред азила налази се канал, богат рибом, у који се вероватно изливају фекалије животиња.
Премештање азила са Авале у Котеж било је прихватљиво и изводљиво решење 2000. године, али сада када је наше насеље веће, представља  не само хигијенски проблем, због лошег управљања азилом, већ и проблем безбедности грађана, нарочито старијих и деце који не могу лако да се одбране од евентуалних напада ових распуштених чопора.
Уредник

 

14.02.2009.
Извор:Дунавски венац

Овча одахнула, Роми у солитере

Планови градске власти о пресељењу Рома из нехигијенског насеља “Газела” у Овчу, пали су у воду. Под притиском мештана Овче и јавног мнења Београда као и банке кредитора, градска власт је увидела да пројекат новог ромског гета не задовољава савремене стандарде живљења, па и када су Роми у питању.
Како је у име градске власти најавио заменик градоначелника Милан Кркобабић, становници  испод моста Газела, биће пресељени у стамбене зграде у различитим деловима града. Право на стан имаће само Роми са пребивалиштем у Београду, док ће преостале породице из овог насеља морати да се врате у градове из којих су дошли.
Треба подсетити, да је пројектовање новог ромског гета у Овчи, бивша власт дуго држала у тајности, као поверљиву информацију. Вест је процурела у јавност, захваљујући локалним активистима из Борче и Овче. Природно, да је иста узнемирила јавност и грађане Овче дигла на ноге. Но, поред свега добро је када се сви руководе разумом, па и градска власт. Одустајање од овог сулудог пројекта разуман је и очекивани исход, и драго нам је да су преузели нашу идеју, односно идеју Кризног штаба за одбрану Овче, за начин збрињавања угрожених ромских породица.
На вест да се у београдском насељу Овча даје бесплатан смештај свима онима који се на дан расељавања затекну у “Картон ситију Газела”, похрлило је из свих места Србије мноштво рома бескућника. На брзину би склепали нови дом ту испод моста и чекали. Насеље је се тако из дана у дан увећавало, а град је трошио време и новац на пројекат, који је у закашњењу најмање пола века. Према подацима из пописа направљеног у августу 2007. године, испод моста Газела живи 237 породица, односно 986 становника, од којих је само 11 мушкараца стално запослено у београдским комуналним предузећима. У "картон ситију" 289 особа не зна да чита и пише, 14 деце иде у школу, 613 особа говори само ромски, а само 292 житеља знају српски језик.У име Кризног штаба за одбрану Овче, захваљујем се свима онима који су нас подржали у нашим настојањима на самозаштити овога аутохотног Румунског насеља. Такође, устали смо и у заштиту угрожених Ромских породица из нехигијенског насеља “Газела” и спречили манипулацију ради нечијих и некаквих интереса. Расељавање ових угрожених породица у станове стамбених зграда, на више локација широм Београда је једино исправно решење.

 

06.01.2009..

Бадњи дан

Верници и свештенство храма Св. ап. Петра и Павла, у Котежу обележили су Бадњи дан којим се свечано најављује Божић, дан рођења Исуса Христа. Како налаже обичај, Бадњак, младо храстово дрво унео је вероучитељ Хаџи Драган Поповић.
Бадњак је симбол дрвета које су, према предању, пастири донели Јосифу и Марији да заложе ватру и загреју пећину у којој је рођен Исус.
Пригодним речима верницима се обратио свештеник Милош Мићић из  храма Св. ап. Петра и Павла који је у изградњи, после чега су верници спаљивали своје бадњаке. Фото запис...
Уредник

 

31.12.2008.

Срећна Нова 2009. година!

Све најбоље у Новој години и да нам бар поједини, од многобројних, локалних проблема буду решени. Да у наредној години решимо проблеме са струјом, водом, кишном канализацијом, телефонским двојницима, кабловском телевизијом, називима улица, препуним вртићима...
Долазе и одлазе из локалне власти, а наши проблеми остају. Ко зна, можда се неком чаролијом и појави Деда Мраз у општини Палилула који ће испунити ове наше локалне жеље и решити наше локалне проблеме у наредној 2009. години.
Уредник

 

05.12.2008.
Извор:Беоинфо вести

Отвара се Омладински клуб у Котежу

Канцеларија за младе општине Палилула отвориће у петак, 5. децембра, Омладински клуб у просторијама месне заједнице у Котежу. Ово је други клуб за младе који је до сада отворила општина Палилула, после прошлогодишњег отварања Омладинског клуба у Цвијићевој улици. Клуб у Цвијићевој постао је препознатљив по многобројним активностима као што су школе рачунара, страних језика и документарног филма, креативне радионице, трибине, до најновије школе гестуалног говора, посвећене свима који желе да побољшају комуникацију са особама оштећеног слуха.

 Отварању Омладинског клуба у Котежу присуствоваће министар спорта и омладине Снежана Самарџић-Марковић, председник општине Палилула Данило Башић, члан Општинског већа Бранко Гашевић и директори палилулских основних и средњих школа са ученицима. Овај пројекат финансирало је Министарство омладине и спорта Републике Србије.

 

4.11.2008.

Асфалтирање улица

Када смо угледали прве машине за асфалтирање у Котежу, помислили смо да је напокон и општина одлучила да за нас нешто лепо и корисно уради на уређењу саобраћајница у насељу. Лепо је било, напокон, видети улице које до сада никада нису асфалтиране. На пример, Ђалинска, Алибунарска, Азањска...
Међутим, улице у  самом  центру Котежа изузетно су лоше асфалтиране. У улици Олге Јовичић, асфалт који је постављен пре 5 месеци већ је почео да пуца.
У Сувопољској улици, постављен је нови асфалт на коловозу док ивичњаци са стране нису замењени тако да је сада коловоз у нивоу са тротоаром. Поједини поклопци од шахти заливени су асфалтом, тако да је и оно мало простора предвиђеног за одвод кишне канализације ван употребе.
Дуж целе улице Бранка Миљковића постоји простор између коловоза и тротоара који није асфалтиран. Једина улица која је квалитетно асфалтирана је улица Августа Шеное. Зашто све улице нису  асфалтиране тако? Ко је потписао пријем овако лоше изведених радова на асфалтирању улица у Котежу?
Фото запис...
Уредник

 

20.10.2008.

Трибина у Борчи

Трибина са темом-СТОП изградњи нехигијенског насеља у Овчи одржаће се 20.10.2008. са почетком у 20 чассова у сали месне заједнице Центар I у Борчи, код дома здравља. На трибини ће чланови Кризног штаба упознати грађане са својим досадашњим активностима и даљим корацима. Позивају се грађани да дођу у што већем броју и дају подршку активностима Кризног штаба.
Апел Кризног штаба за одбрану Овче можете преузети овде...
Уредник

 

15.10.2008.

Нацрт Статута града Београда

Нацрт Статута града Београда утврдила је градска скупштина и упутила на јавну расправу. С обзиром на то да постоји тежња једног дела становника леве обале Дунава за формирањем нове општине Дунавски венац,  најинтересантнији су чланови 22. 111. 113. 114. 119. у којима је, за разлику од претходног статута, готово онемогућено покретање било каквих грађанских иницијатива.
Према новом статуту све иницијативе ће се се покретати искључиво преко политичких странака које имају већину у Скупштини града Београда.Нацрт статута града Београда можете преузети овде...
Уредник

 

06.10.2008.

КК Котеж


Многи нису упознати са успешним радом нашег кошаркашког клуба у Котежу. Основан је 1986. године и то као огранак кошаркашке секције спортског друштва Палилулац. Клуб од тада има млађе категорије и  повремено сениорске категорије. Сениори су активно почeли са радом 2002. године. Остварили су запажене резултате:

  • 2003. године: Такмичења у летњој лиги (бетон лига). Освајају II место и пласирају се у II Српску лигу,
  • 2003./2004. Услед финансијских проблема и реорганизације лиге клуб испада из II Српске лиге,
  • 2004. такмичењем у  летњој лиги (бетон лига) освајају I место и обезбеђују пласман у II Српску лигу,
  • 2004./2005. такмичењем у II Српској лиги клуб осваја 1. место са односом победа пораз 23-3, и пласман у I Српску лигу,
  • 2005./2006. клуб се такмичио у I Српској лиги и заузео 5. место, а у купу „Радивој Кораћ“ долази до 1/8 финала,
  • 2006./2007. клуб постаје првак I Српске лиге са односом победа-пораз 24-2 и пласира се у  Прву Б лигу,
  • 2007./2008. такмичењем у Првој Б лиги клуб заузима 8. место,
  • 2008./2009. клуб уз пословно-спортску сарадњу са КК Црвена Звезда мења  ранг такмичења. У текућој сезони такмичиће се у I Српској лиги.
Из КК Котеж поникло је неколико успешних кошаркаша Младен Пантић (КК ФМП, КК Алба- Берлин), Ненад Шуловић (КК Беовук, КК Београд, КК Раднички), Ненад Маринковић ( КК Брашов, Брашов-Румунија), Александар Пауновић (инострана каријера играо у клубовима у Македонији, Босни, Норвешкој итд) и многи други. Свакако најпопуларнији играч који је започео каријеру у КК Котеж  је Дејан Котуровић који је као репрезентативац освоио светско злато.
У дугорочном плану управе КК Котеж је изградња спортске хале која ће допринети много лакшем раду и развоју кошарке. Млађе категорије тренирају у филскултурној сали ОШ „Васа Пелагић“ у Котежу и имају од 80 до 100 чланова. Тренутно се такмиче у 5 узрасних категорија. Међу децом тренутно има неколико кошаркаша који су чланови репрезентација свога узраста. Основни циљ  рада у клубу је увођење деце у кошарку и неговање опште спортске културе.

Уредник

 

29.09.2008.
Извор:Вечерње новости

Кризни штаб за Овчу

Житељи Овче који се противе досељавању ромских породица из нехигијенског насеља под "Газелом", формирали су Кризни штаб после недавне изјаве заменика градоначелника Милана Кркобабића да ће радови на изградњи социјалног насеља у овом делу града почети током следећег месеца. Они су упозорили да су спремни да се радовима супротставе и физички.
- Спремно ћемо их дочекати и физички, уз помоћ механизације, вршити опструкцију почетка радова - рекао је Тричковић.
Житељи Овче убеђени су да се пресељавањем становника "картон ситија", проблем не решава, већ се само премешта са једног места на друго. Према њиховим тврдњама Овча нема капацитета да прими нове становнике. Они се позивају и на Устав Србије, тврдећи да би насељавање Рома у Овчи значило асимилацију румунске мањине која у овом насељу има статус староседелаца.
- Представници румунске националне мањине у Овчи обавестиће стране владе и њихове медије о кршењу Устава Србије,који гарантује права националних мањина и забрањује мењање националног састава становништава - казао је Тричковић.
Према урбанистичком пројекту, у Овчи треба да буде изграђено максимално 400 станова, од којих ће 130 бити за расељавање породица Рома који живе испод "Газеле", док ће преосталих 270 станова бити намењено за социјално становање.
Станови ће остати у власништву града, а домаћинства ће склапати уговоре на пет година и плаћати субвенционисану станарину. Куће за расељавање првих 130 породица требало би да буду монтажне, од дрвета, и величине по 52 квадратна метра, док ће преосталих 270 станова у просеку имати по 50 квадрата.
Пројекат расељавања нехигијенског насеља испод "Газеле" укључује запошљавање одраслих, њихово образовање и социјалну заштиту. Он ће обухватити и припрему деце за упис у школу, као и изградњу инфраструктуре са вртићем, здравственом станицом, центром за социјални рад и другим садржајима.
В. М.

 

05.09.2008.

КУД "Зора" у Котежу

Културно уметничко друштво „Зора“ основано је 1999. године као једна од секција у ОШ „Стари град“. У почетку је бројало 25 чланова.  Наредних година захваљујући одличним сценским наступима окупили су око себе много већи број различито профилисаних група фолклора, као и Дечји и Омладински ансамбл са више од 200 чланова – извођача и играча.
КУД „Зора“ данас активно ради у пет основних школа: „Стари Град“ на Дорћолу, „Иван Горан Ковачић“ на Звездари,  као и у школама „Вук Караџић“ у општини Стари Град,  „Зага Маливук“ у Крњачи, и наравно, у нашој школи „Васа Пелагић.“ За девет година КУД „Зора“ је учествовало на многим концертима и манифестацијама у земљи и иностранству. Били су на  Светском дану игре , на отварању Дечје олимпијаде за децу са посебним потребама , Фолклорном купу Србије,  многим хуманитарним концертима за помоћ деци и старим особама, фестивалима у Италији, Турској, Бугарској, Грчкој, Француској и Португалији.
За наредну годину КУД „Зора“ има позивнице за фестивале у Чешкој, Португалији и у Пољској. Прошле године одржано је 30 концерата. Слободно се може рећи да је сваки од њих протекао у знаку одличног визуелног и уметничког доживљаја сваке игре, сваког корака, ритма и мелодије игара које су извођене. Све групе и секције води и координира уметнички директор Горан Банковић. Као дугогодишњи професионални играч веома је драгоцен у улози педагога и аниматора свих играча. Из редова младих, а успешних играча, изабрао је сараднике који му помажу у свакодневном раду. Пуно пажње Горан поклања сценском покрету и наступу, а као један од видова обавезног дела проба примењује и кондиционо припремање за час  и пружа савете деци како да правилно држе тело и заузму прави извођачки став. Нераскидива је узајамна потреба деце да се друже уз песму и игру са својим Гораном, који је њима пре свега друг и пријатељ а тек онда наставник фолклора. Омладински ансамбли веома вешто изводи игре из свих крајева Србије, Европе и света. Само треба да видите један њихов концерт, и лако ћете одлучити да и Ваше дете треба да буде у таквом друштву – друштву младих ведрих, здравих и веселих људи.
КУД „Зора“ врши упис нових чланова и ове школске године. Дођите у Основну школу „Васа Пелагић“ у Котежу ако је Ваше дете узраста од 6 до 12 година у термину понедељком или петком у 19:30 када се иначе и одржавају пробе ансамбла играча. Упис траје током целог месеца септембра.
Уредник

 

25.08.2008.

Називи улица у Котежу

 

Деведесетих година прошлог века многе улице у Београду су добиле нове називе релаксиране од идеологије и наслеђа хуманог социјализма. Таква судбина није задесила улице у Котежу. Оне носе своје називе већ више деценија без икаквих измена. За улице у нашем насељу време је стало 1991. године. Док су наше комшије из окружења, те давне 1991. године промениле називе улица разних "јунака" који никад нису дали никакав допринос својој нацији, овде на Палилули, и Београду још увек није изабрана политичка власт која има снаге, способности, жеље, па зашто не рећи и храбрости да промени називе улица у Котежу. Овде и даље постоји Хрватска улица - по држави која је протерала 500 000 Срба од 1991. до 1995. године.
Улица Августа Шенoе добила је назив по великом (опет) хрватском писцу. Битке на Неретви по бици која је узалудно однела много живота. Сетимо се само да је ту дошло до крвавог сукоба четника и партизана Срба, а најновија историјска чињеница каже да је то било место Титових преговора са Немцима. Кајухова улица добила је име по Карелу Дестовнику Кајуху, словеначком писцу и народном хероју, улица Олге Јовичић добила је име по првој жени која је била политички комесар у НОВЈ иначе из околине Краљева, Милан Зечар партизански херој из околине Урошевца ...
Називи  који би требали да буду у неко друго време недодирљиви, данас су потпуно изгубили свој смисао.
Постоје бројни предлози назива по заслужним грађанима као што су улица Мајора Милана Тепића, Вука Караџића, Иве Андрића, Десанке Максимовић, Шабана Бајрамовића, затим српских јунака из далеке прошлости. Ниједно име не треба објашњавати - сви знамо заслуге ових људи. Становници Котежа су огорчени називима улица у којима станују. Било је покушаја разних политичких опозиционих партија за промене, али узалуд. Све је остало на покушајима.
Нова локална власт на Палилули и у Београду, мора да схвати да је дошло време за промене назива улица у Котежу. Грађани могу да преко месне заједнице покрену иницијативу. Да ли треба да чекамо сами политичаре или можемо и сами нешто да учинимо?
Уредник

 

19.08.2008.
Извор:Из Пролога св. владике Николаја Српског

Преображење Господа Бога и Спаса нашег Исуса Христа

preobrazenje u Kotezu

Треће године своје проповеди на земљи Господ Исус чешће говораше ученицима Својим о блиском страдању Своме, но уједно и о слави Својој после страдања на крсту. Да не би предстојеће страдање Његово сасвим раслабило ученике те да не би отпали од Њега, Он Премудри, хтеде им пре страдања показати делимично славу Своју божанску. Зато узевши собом Петра, Јакова и Јована изиђе с њима ноћу на гору Тавор и то се преобрази пред њима. И засја се лице његово као сунце и хаљине његове посташе свијетле као снијег. И појавише се покрај Њега Мојсеј и Илија, велики старозаветни пророци. И видеше ученици и удивише се. И рече Петар: Господе, добро нам је овде бити, ако хоћеш да начинимо овде три сјенице ( колибе): Теби једну, а Мојсију једну, а једну Илији. Но док још Петар говораше, удаљише се Мојсеј и Илија, и сјајан облак окружи Господа и ученике и дође глас из облака: ово је син мој љубазни ,који је по мојој вољи; њега послушајте. Чувши овај глас ученици падоше ничице на земљу као мртви и осташе тако лежећи у страху докле им Господ не приђе и не рече им: устаните и не бојте се!( Мат. 17 ).Зашто Господ узе само тројицу ученика на Тавор а не све? Јер Јуда не беше достојан да види божанску славу Учитеља, кога ће он издати, а њега самог Господ не хтеде оставити под гором да не би тиме издајник правдао своје издајство. Зашто се преобрази на гори а не у долини? Да би нас научио двема врлинама: трудољубљу и богомислију. Јер пењање на висину захтева труд, а висина представља висину мисли наших, тј. Богомислије. Зашто се преобрази ноћу? Јер је ноћ подеснија за молитву и богомислије него дан, и јер ноћ закрива тамом сву земаљску красоту и открива красоту звезданог неба. Зашто се појавише Мојсеј и Илија? Да се разбије заблуда јеврејска, као да је Христос неки од пророка, Илија, Јеремија или неки други – зато се Он јавља као цар над пророцима, и зато се Мојсеј и Илија јављају као слуге Његове. Дотле је Господ много пута показао ученицима божанску моћ Своју, а на Тавору им је показао божанску природу Своју. То виђење Божанства Његовог и слишање небеског сведочанства о Њему као Сину Божијем требало је да послужи ученицима у дане страдања Господњег на укрепљење непоколебиве вере у Њега и Његову крајњу победу.

 

06.08.2008.
Извор:Блиц

Пијан прегазио жену на тротоару

Нада Петровић (64) погинула је јуче у насељу Котеж у 9 часова кад је на њу, док је чекала градски аутобус, великом брзином налетео црни „нисан“. Аутомобил је ударио жену која је стајала на ивици тротоара, пробио живу ограду, оборио бетонски сто и зауставио се закуцавши се у дрво тик испред врата дома породице Велић. Возач Владимир М. (35), коме су измерена 1,2 промила алкохола у крви, остао је неповређен захваљујући ваздушним јастуцима.
Несрећа се догодила на углу Улице Пеке Тепавчевића и Бранка Миљковића у београдском насељу Котеж, где је Нада Петровић потражила хладовину чекајући аутобус на линији 43. Била је окренута леђима, када је „нисаном“ словеначке регистрације на њу налетео Владимир М.
- Тај аутомобил је пролетео поред мене минут пре несреће. Само сам се прекрстила и рекла да ће таквом брзином убити себе или неког другог. Нисам ни завршила мисао кад сам чула јак прасак и потрчала. Видела сам да је пробио ограду и закуцао се у дрво испред самих врата куће. У први мах нисам видела да је ударио у жену. Тек кад сам се приближила, видела сам папуче и торбу на асфалту. Скаменила сам се! Тело несрећне жене лежало је поред задњих точкова аутомобила - прича за „Блиц“ Виолета, један од очевидаца несреће. Она каже да је неко од људи на улици покушао реанимацију настрадале, али да она није давала знаке живота.
Очевици су одмах позвали полицију и Хитну помоћ, али су лекари могли само да констатују смрт. Убрзо је на место несреће дошла Надина ћерка, којој су лекари више пута морали да указују помоћ, а нешто касније пристигао је и њен брат. Тек уз његову помоћ, полицајци су идентификовали тело.
- Страшно! Мало пре тога је извела мужа у шетњу, а сад је вероватно кренула у продавницу. Трагедија! Недавно јој је муж имао тежак инфаркт и све време је бринула о њему. Они су избеглице са Косова. Фини и поштени људи. Дошли су из Призрена, а однедавно живе овде као подстанари. Пре недељу дана ми је рекла да јој ништа није тешко јер је добила унуче и да њеној срећи нема краја - прича Драгана, комшиница настрадале Наде Петровић.
Трагедија је могла да буде већа да се Мила Велић, која је прала веш у дворишту у које је улетео аутутомобил, само минут пре несреће није склонила у двориште.
- Била сам на чесми испред куће. Само што сам се померила и кренула иза куће, чула сам прасак и видела како аутомобил улеће у кућу. Да није било дуње, која га је зауставила, пробио би предњи зид. Ухватила сам се за главу кад сам видела шта је направио, али тек кад сам видела мртву жену у дворишту, почела сам да се тресем - прича Мила Велић, док су лекари Хитне помоћи покушавали да је смире.
Јелена Д. Илић

 

25.07.2008.
Извор:Вечерње новости

Хтели само да се провозају!

Nesreca u Kotezu
Фото-Блиц

Деца су то, несташна. Ко то може да контролише, види колико их је. Важно је само да нико није погинуо - слеже раменима Самир, глава готово тридесеточлане породице Реми из Котежа. Самиров је син, причају у овом насељу, вођа дечака који су у четвртак украли аутомобил и на Зрењанинском путу изазвали саобраћајну несрећу у којој је тешко повређено укупно десет особа. Сви повређени у судару „заставе 101“, којом је управљао седмогодишњи Д. Р., и „пасата“ у којем је била шесточлана фамилија Рамић, ван су животне опасности. Двоје их је већ у петак пуштено кући. Две страћаре без врата и са урушеним кровом, типичне за Блок Сутјеска у Котежу, дом су фамилије Реми. Сви су рођаци, мада се и они збуне када треба да објасне ко је коме брат, ко стриц, а ко унук. Одавде су у четвртак у свој суманути поход кренули Е. Р. (9), А. Р. (10), А. Р. (11), и Д. Р. (7).
Несташни клинци седели су код котешке пијаце, када је, око 20.05 часова, поред „Максија“, свог црвеног „стојадина“ паркирао засад непознати човек. Непажљиви возач оставио је кључеве у аутомобилу. Дечацима није требало много размишљања - сва четворица су се потрпала у кола. За волан је сео баш најмлађи. Хтели су, рекли су полицији, „само мало да се провозају“!
Стигли су до Зрењанинског пута, па на семафору скренули лево, ка Борчи. Ни 200 метара даље, код бензинске пумпе „Мол“, у пуној брзини пукла им је гума. „Шофер“ Д. Р. изгубио је (какву-такву) контролу над возилом и „кец“ је налетео на „пасат“, у којем су такође била четири ромска малишана. Али, за разлику од „стојадина“, „пасатом“ немачких таблица управљао је одрастао човек, са дозволом - Ернест Рамић.
Силина ударца потпуно је згужвала и „заставу“ и „пасат“. Право је чудо како нико није погинуо. Са тешким повредама осморо малишана пребачено је у клинику у Тиршовој, док су Ернест и његова супруга
Адиља Рамић пребачени у Ургентни центар. Најтеже су прошли баш Ернест, којем је пукла лева бутна кост, и једно његово дете, са фрактуром лобање. Лекари су заказали операције за следећу недељу.
Како смо сазнали у Универзитетској дечијој клиници у Тиршовој, малишани који су смештени код њих налазе се на одељењима ортопедије и пластичне хирургије. Већина има преломе бутне кости, повреду карлице, док један од њих има повреде на лицу.
У Тиршовој смо у петак затекли породицу и пријатеље Рамића. Ремија није било. Они нам објашњавају да не смеју да дођу у град. Плаше се, кажу, и полиције („која ће нас одмах ухапсити“), и болничара („који ће нам тражити паре“), али највише - разгоропађених Рамића.
- Напали су нас рођаци повређених, из Борче и са Вождовца, још у четвртак увече - јадају се у Котежу. - Псовали нам мајку циганску, иако су и они Цигани као и ми. Сад страхујемо од освете. А нисмо ми криви што су нам деца таква. Да сам се ја питао, никад их не бих пустио да то ураде.
Житељи Котежа не воле превише фамилију Реми. Кажу да дечаци („а не зна им се број“) стално праве проблеме.
- Већ пет пута до сада су ми обијали киоск. А исто раде и колегиници преко пута - љутито каже продавачица у радњи надомак улаза у пијацу. - Наравно да ми је жао деце, али можда ће се сада мало смирити.
Сличну причу чули смо и у циган-мали. И Роми се са њима свађају, јер клинци користе сваку прилику да нешто украду - алат, гвожђе, лубенице...
Дете узраста до 14 година није кривично и прекршајно одговорно, и уколико изврши кривично дело, за то одговарају родитељи, јер нису вршили надзор над дететом - објашњавају важеће законе у Министарству унутрашњих послова. Али, у МУП-у додају да је за несрећу одговоран и власник аутомобила, ако се утврди да је допустио да возилом управља особа која нема дозволу за то.

 

22.07.2008.

Од Панчевачког рита до Трећег Београда

Knjiga o levoj obali Dunava

Књига " Од Панчевачког рита до Трећег Београда" коју потписују аутор Милован Ћурчић, књижeвник, публициста, новинара, власник локалних новина "Дунавски Венац" и привредник Ђурица Шипош, један од покретача иницијативе за оснивање општине Дунавски венац урађена је са идејом да се промовише и инспирише идеја о Трећем Београду на простору Панчевачког рита.
Упознајте историју Панчевачког рита, време од почетка изградње Панчевачког моста до данас као и људе који су дали допринос развоју тог простора као што је Светозар Станковић, инжењер агрономије. Захваљујући њему и постоји Панчевачки мост.
Књигу наручитe овде...

Уредник

 

09.07.2008.

У СУСРЕТ ХРАМОВНОЈ СЛАВИ

Apostoli Petar i Pavle u Kotezu

Први пут од оснивања насеља, у новосаграђеној капели при храму Св. ап. Петра и Павла, у Котежу, на Петровдан, у суботу 12. јула, парох котешки, протонамесник Милош Мићић, служиће Свету Литургију која почиње у 9 часова.
Сутрадан, у недељу, Свету архијерејску Литургију, на темељима храма служиће Њ. Преосвештенство епископ хвостански, викар Њ. Светости патријарха српског г.г. Павла, Атанасије, и осветиће капелу, уз саслуживање свештенства Београдско – карловачке архиепископије.
У радосном ишчекивању почетка редовног богослужења у Котежу сећамо се протеклих година испуњених напорима да наше насеље добије храм – центар православног духовног живота.
Од тражења погодног места, добијања земљишта, дозволе за градњу, испуњавања техничких услова, прикупљања бројних одобрења и сагласности па до постављања темеља требало је прећи дугачак и ни мало лак пут који је великим трудом, стрпљењем и упорношћу крчио о. Душан Калинић уз несебичну сарадњу парохијана - верних синова и кћери Српске православне цркве.
Након изградње темеља који су освећени у септембру прошле, 2007. године, за пароха парохије котешке у оснивању, одлуком Његове светости, постављен је о.Милош Мићић. који ,заједно са црквеним одбором, неуморно наставља велико дело подизања храма Св. ап. Петра и Павла.
У порти је сазидана капела, постављена је палионица свећа, а почело је и подизање зидова самога храма. Док се зидање не оконча, Свете Литургије савршаваће се, сваке недеље и празника у капели која ће верницима служити и за све остале потребе: крштења, венчања, резање славских колача, помене...
Урађено је много али ни оно што је преостало да се учини није мало и захтева још доста труда па је свака помоћ добро дошла. За завршетак градње храма, као и за парохијски дом чије је зидање предвиђено у северозападном делу парцеле потребна су значајна средства за која, као и до сада, ваља да се ,добрим делом, сами побринемо.
Сви који се труде помажући да у Котежу никне храм као видљиви израз присуства Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве – Цркве Христове – уграђују себе у дело трајније од било које земаљске грађевине, јер од себе откинувши, себе са љубављу Богу приносе.
Молимо се да Господ милостиво погледа на наш труд и да нам веру оснажи а братску љубав умножи.
Амин! Боже дај!
Александар Илић

 

09.07.2008.

Реконструкција "Панчевца" почиње 01. августа

Pancevacki most

Генерални директор саобраћајног института ЦИП Милутин Игњатовић на коференцији за новинаре у Железници Србије казао да се са реконструкцијом Панчевачког моста много касни и да је питање до када ће мост бити безбедан за саобраћај.
Игњатовић је оценио да је корозија напредовала и додао да уколико реконструкција не почне 01. августа мораће се радити поновно снимање стања.
Реконструкцију моста обавиће аустријска грађевинска комапније Алпина.
Комплетна реконсктукција Панчевачког моста требало би да кошта око три миљарде динара, од којих ће 1,6 милијарди динара бити обезбеђено из Националног инвестиционог плана, док ће из буџета Београда и Панчева бити обезбеђено 1,2 милијарде, односно 200 милиона динара.
Уредник

 

03.07.2008.
Извор:Блиц

Радови на „Панчевцу“ крећу до краја месеца

Pancevacki most

Санација најугроженијих делова Панчевачког моста, дотрајалих и зарђалих доњих носача, почеће до краја месеца. Поступак жалбе на избор извођача је завршен, другопласирана „Гоша инжењеринг“ је, како „Блиц“ сазнаје, одбијена, чиме су се стекли услови да победник на тендеру, конзорцијум „Алпина“, крене у реконструкцију.
- Стигао нам је допис Управе за јавне набавке којим се одбија захтев за заштиту права „Гоше инжењеринг“. Овим је поступак избора извођача радова окончан. Дирекција за грађевинско земљиште ће наредних дана радити на закључивању уговора са изабраним извођаче, конзорцијумом „Алпина“, и очекујемо да га до краја месеца уведемо у посао - рекао је за „Блиц“ Ненад Бајић, портпарол Дирекције.
Реконструкција Панчевачког моста дуго је припреман посао за који стручњаци кажу да је требало да „почне јуче“. Откад је сазидан 1935. године, па срушен у другом светском рату и обновљен 1946. године, популарни „Панчева“, једини мост који спаја леву и десну обалу дунава у Београду, никад није био реконструисан.
Вршене су само „хитне интервенције“, последња од њих прошле године, како била сачувана безбедност 80.000 возила који свакодневно прелазе овим мостом.
Прва фаза реконструкције Панчевачког моста, према плану и пројекту, треба да траје око шест месеци. За то време, како се планира, биће затворена десна страна моста ка Панчеву, док ће се и друмски и железнички саобраћај обављати левом страном.
Након завршетка прве фазе радова, комплетан саобраћај биће преусмерен на десну страну моста, укључујући и нови железнички колосек. У другој фази, која треба да траје додатних шест месеци, биће реконструисана лева страна Панчевачког моста. Паралелно са реконструкцијом моста, требало би да се ради на сређивању прилаза са обе стране.
Конзорцијум „Алпина“ изабран је на тендеру за извођача радова пре скоро два месеца. Одлагање због жалбе „Гоше инжењеринг“ додатно је отегло почетак реконструкције овог веома важног престоничког моста
С.Палић

 

28.06.2008.

Видовдан

Car Lazar u Kotezu

У Православној цркви, празник као тачка сусрета непролазног са пролазним, силазак неба на земљу, додир вечности, остварује се, пре свега, кроз литургијско прослављање Бога -  неисцрпног извора светости.
Безбројни су синови и кћери људске које као светитеље препознајемо управо по њиховом учешћу у Божијој светости, по њиховом уподобљавању Христу и учествовању у Његовом животу, на шта смо сви, без изузетка, позвани.
У календару Српске православне цркве за дан 15. (по грегоријанском рачунању 28.) јун убележен је поред Св. Амоса, старозаветног пророка из 8. века пре Христовог рођења, и Св. кнез Лазар а уз њега и сви свети српски мученици страдали од Косова до данас.
Битка која је на Косову вођена 15 јуна 1389. године, својим смислом далеко превазилази значај историјског догађаја.Одлуком да не поступа као прагматичан  и '' разуман'' политичар који ради свог кукавног опстанка, добровољно предаје свој народ у срамно ропство онима који право једино на сили оснивају, Св Кнез Лазар доследно примењује светосавску философију вредности предводећи своје свете ратнике у бој за  Крст часни и слободу златну.
Ми данас, не одржавамо комеморацију,   сентиментално и патетично подсећање на догађаје из прошлости већ се сусрећемо са нашим светим Кнезом и светим српским мученицима и заједно са њима узносимо молитве васкрслом Господу за спас и васкрс наше отаџбине и целог рода људскога.
АМИН. БОЖЕ ДАЈ!

 

25.06.2008.

Туга и јад на Панчевачком мосту

Провери своју интелигенцију! Шта недостаје на овој слици?

Панчевачки мост прелазим најмање два пута дневно. Никада нисам обраћао пажњу на то у каквом се стању налази иако, за мене и већину  људи који живе на левој страни Дунава та спона са осталим деловима Београда значи – живот.
Једног  дана сам одлучио да мост пређем  пешице. Где год  да сам погледао - доминирала је рђа. Захватила је скоро сваки део носеће конструкције. Неки више - неки мање. Закључио сам да  може свашта да се деси ако неко одлучи да хода по дотрајалом асфалту који је већ почео да се увија због зуба времена и утицаја  временских (не)прилика.
Следећег дана сишао сам на леву обалу Дунава и стао испод моста. Рђа коју сам видео претходног дана била  је занемарљива у односу на ону испод моста. Само у земљи Србији можете да видите два носача моста који не обављају своју функцију, а некад су  верно носила мост.
Где несташе горњи делови тих носача?
Трећег дана, одем поново испод моста али на десну страну Дунава. Пре него што сам стигао  до те, десне стране, требало је да прођем прилазним путем ка Панчевцу. Утврдио сам да се састоји од полупаних асфалтних плоча, песка и блата. Слика испод моста слична оној са леве обале: рђа, рђа и само рђа... и опет, рђа. Остала три носача откривају видљиве трагове од удараца откачених баржи.
Све то лепо усликах, да неко не помисли да лажем.
После свега, волео бих да чујем неког саобраћајног стручњака који тврди да је мост безбедан за коришћење. Чињеница да два носеће стуба не обављају своју функцију,  као и присуство рђе на конструкцији, довољни су да доведу до закључка да је сваки прелазак преко моста сличан руском рулету. Имаш, или немаш среће.
Лепо је видети да се тренутно ради на реновирању Старог железничког моста, још лепше видети обновљен Бранков мост, а лажна су обећања наших политичара о обновљању нашег јединог Панчевачког моста. Док ми гласамо за њих , они своје мандате користе тако да за наш новац граде "кућице " на Сењаку и Дедињу, а уз њих још један мост преко Саве -  иако их има укупно пет.
Да су "кућице" истих тих политичара на левој обали Дунава и ми би сигурно имали безбедан и обновљен Панчевачки мост, и још бар један који би нас спајао са Земуном или Винчом.
Овако, остаје нам да се осећамо као грађани другог реда, а не Београђани, грађани неке друге државе а не Србије и да играмо нову игру која се зове –Панчевац пређи и остани жив.
И прекрсти се,  захвали Богу што си опет на другој обали.
Фото запис можете да погледате овде...
Уредник

 

21.02.2008.
Извор:Блиц

Украли лекове и компјутер

Ambulanta u Kotezu

Непознати провалници обили су током претпрошле ноћи амбуланту Дома здравља „Др Милутин Ивковић“ у Котежу. Однели су апарате за мерење крвног притиска, компјутер, око 1.000 динара и одређену количину лекова за смирење и против болова - „бенседин“ и „тродон“. Директорка др Јасминка Јелић каже да су се оваква разбојништва већ дешавала.
- Ова амбуланта је већ неколико пута била на мети разбојника. Овог пута су провалили кроз врата и све испретурали. Није ми јасно какав им је мотив да ово раде. Претпостављам да су малолетници. Сећам се да су једном узели противпожарни апарат и целу амбуланту испрскали пеном. Још невероватнији пример је да су другом приликом побацали све лекарске мантиле и онда просули мастило за печате по њима - прича за „Блиц“ др Јелић.
Директорку највише брине што су разбојници овог пута однели рачунар, а тиме су уништили и базу података о пацијентима. Зато су највише погођени баш они, јер ће требати бар неколико дана док се рад амбуланте не врати у нормалне токове.
Уназад неколико година, поред амбуланте ДЗ „Др Милутин Ивковић“, на мети лопова биле су и амбуланте у Вишњичкој бањи, Борчи и Овчи, након чега су свуда постављени аларми.
- У амбуланти у Падинској скели због групе наркомана која тим крајем „оперише“ приморани смо били да платимо ноћног чувара. Веома проблематична је и амбуланта у Вишњичкој бањи јер је „усамљена“, па смо ту поставили шипке на прозорима. Нажаласт, ни оне нису биле препрека провалницима - каже др Јелић.
Обијања удаљених приградских амбуланти дешавала су се и у објектима Дому здравља „Вождовац“ који има девет удаљених пунктова у Рипњу, Белом потоку, Прњавору, Пиносави...
Током последње пљачке у амбуланти у Јајинцима, пре неколико месеци, присећа се директорка др Драгана Налић, однети су стетоскопи и компјутер, али и чоколаде, кафу и шећер које су се ту затекле. Највећи проблем био је украдени свежањ кључева.
- Немамо новца за ноћне чуваре и аларме. Ставили смо решетке, али ни оне нису сигурна заштита. Грађани односе свашта и из централне зграде дома здравља, али овакви упади у амбуланте су знатно озбиљнији - констатује др Налић.
Дом здравља „Др Симо Милошевић“ на Чукарици имао је пре неколико година проблем са наркоманима који су обијали амбуланте у приградским насељима. Тај проблем решен је ангажовањем ноћних чувара у Остружници, Умци, Великој Моштаници, Рушњу и другим удаљеним пунктовима.
Иван Мишковић

 

01.10.2007.
Извор:Дунавски венац

Освећени темељи храма у Котежу

Срећа је појам изведен из сусрета са Богом !
Ако је могао 23 септембра бити срећнији од становника београдског насеља Котеж . Тог дана у 11 часова освећен је темељ будућег прелепог православног храма посвећеног Светим Апостолима Петру и Павлу. Епископ Хвостански Атанасије , викар Његове Светости Патријарха Павла , архинамесник овдашњи Драгомир Убипариповић , старешина храма Св . Луке у Крњачи Видан Томанић , отац Душан Калинић , отац Раде Зеленовић и будући наименовани парох котешки отац Бошко .
У овој радости учествовали су и председник општине Палилула господин Данило Башић , бројни гости , као и вредни чланови црквеног одбора који не заборавише и толико благословено гостољубље .
Вероучитељи основне школе „ Васа Пелагић ” Петар и Хаџи Драган са својим бројним ученицима отпојаше тропар Св . Апостолима Петру и Павлу .
У темељу олтара тако за навек осташе освећено камење из родних кућа Апостола Петра из Тирса и Св . Николе из Патаре , као и камен из Хиландара , али и освећена Патријаршка грамата храма запечаћена у благословеном маслу као сведочанство које не пролази . Градња храма се наставља , а сви ми који и колико можемо , својим прилозима уградимо себе у ову важну небеско - земаљску светињу .
Драган Хаџи Поповић

 

05.11.2007.
Извор: Прес

Крњача или Винча?

Нова теретна лука у Београду бице изграђена на десној обали Дунава, узводно од Винче, или на левој обали те реке, на подручју Крњаче, саопштено је јуче на представљању пројекта те луке у Скупштини Београда. С обзиром на то да је планирано да кроз њу дневно прође 2.000 камиона, 40 возова и 15 бродова, неопходна су велика улагања и дуг период изградње .
С обзиром на убрзани развој Београда, предвиђено је да се уместо постојеће изгради нова теретна лука на Дунаву. Новац ће бити обезбеђен из домаћих извора, неповратних средстава Европске уније и кредита међународних финансијских институција - рекао је в. д. градоначелника Зоран Алимпић, и навео да је садашња лука преоптерећена, а њен будући развој ограничен је просторним развојем централног дела града и лошом повезаношћу с магистралним саобраћајним правцима.
Према Генералном урбанистичком плану, за нову луку предвиђене су две локације, прва се налази на десној обали Дунава, узводно од Винче, близу планираног магистралног пута и моста који повезује Панчево са Коридором 10, а друга на простору будуће индустријске зоне на левој обали Дунава, низводно од Панчевачког моста, на подруцју Крњаче

- Први задатак претходне Студије изводљивости са Генералним пројектом нове луке у Београду, коју је урадио конзорцијум "Тина" из Беча, јесте да се пронађе најповољнија локација - рекао је директор пројекта Михаел Сварц.
Нова лука треба да буде цвориште које повезује пловни пут са железницом и путном мрежом, а неопходан је и контејнерски терминал.

 

13.09.2005.
Извор:Глас јавности

Асфалтирани и безбедни али без школа и вртића

На скоро 10.000 становника у Котежу постоји само једна основна школа - "Васа Пелагић" и два обданишта. Према речима Предрага Парандиловића, заменика председника општине Палилула и житеља Котежа, доградња ове основне школе, која има свега неколико учионица, ушла је у програм Секретаријата за образовање, али ће због недостатка новца ова инвестиција каснити. Школа је свакако приоритет, јер деца иду у три смене.
- И Генералним урбанистичким планом предвиђено је да се град шири на леву обалу Дунава. Приоритет је, свакако, мост који би повезивао Црвенку, односно Борчу са Земуном и који би растеретио Панчевачки мост. Притискамо урбанисте да до изградње дође што пре, и то концесијом - каже Парандиловић. - Много би брже био завршен овај него мост Вишњица - Панчевачки рит, јер не мора да се чека на израду унутрашњег магистралног прстена. То су велики подухвати и ми живимо за то - каже Предраг Парандиловић.
У Котежу су асфалтиране и две централне улице, Славка Колара и Јована Исаиловића, као и низ мањих, попречних улица у насељу Блок Сутјеска. Планира се и сређивање Шатор планине, али се чека сагласност Секретаријата за саобраћај, због проблема са улазом у Улицу Драгише Мишовића.
Испостава поште је у згради Месне заједнице, а од ЈП ПТТ саобраћаја "Србија" није добијено "зелено светло" да се отвори још један шалтер. Оправдање је да нема техничких могућности. Дечји вртић "Весељко" је комплетно реновиран, а други - "Пахуљица", "вапи" за реконструкцијом.
- Осветљење у свим деловима Котежа је поправљено, тако да је овај део града најосветљенији, увече светли као у Лас Вегасу. Општина Палилула и ОУП Палилула постигли су договор да се ради на бољој безбедности, па криминала има знатно мање. И деца у школи "Васа Пелагић" биће безбеднија од 1. септембра - каже Парандиловић.
У плану је и мања реконструкција испоставе амбуланте у Котежу. Према Парандиловићевим речима, дивља градња у Котежу сведена је на минимум јер се строго контролише.
- У првом урбанизованом насељу на левој обали Дунава биће и најлакше за рад кад се крене са израдом гасоводне мреже. А са увођењем инсталације гасоводаа треба размишљати и о замени старих азбестних водоводних цеви - сматра Парандиловић.
Ј. Вучић