Kotez, naselje grada Beograda

У приземљу зграде Градске општине Палилула, Таковска 12, налази се модеран Услужни центар, који је заменио шалтерску салу. Грађани у непосредној комуникацији са службеницима остварују контакт, предају, оверавају документа, информишу се о свим питањима у надлежности Општинске управе.

На шалтеру овере грађани Палилуле оверавају потписе, преписе и рукописе свих докумената, уговора, овлашћења, сагласности и изјава. Једино се не ради овера докумената везаних за непокретности. Обавља се и отварање радних књижица, упис стручне спреме и промена презимена, као и издавање извода из матичних књига.
Сва питања из надлежности Одељења за инспекцијске послове, Одељења за грађевинске и стамбене послове и Одељења за имовинско-правне послове, грађани могу да заврше у Услужном центру без шетања по спратовима од службе до службе. У Услужном центру се налази и Писарница где се предају разни захтеви и стиже сва пошта која долази у Општину Палилула.
На два велика монитора док чекају грађани могу да прочитају корисне сервисне информације и надлежности свих одељења и служби у Општини. Услужни центар је доступан за особе са посебним потребама, јер је на улазу зграде постављен лифт за особе са помагалима.
У оквиру Услужног центра отворен је шалтер Републичког геодетског завода, на коме може да се оствари увид у податке Катастра непокретности за територију општине Палилула. Пружа следеће услуге: захтев за издавање копије плана, листа непокретности, поседовног листа, захтева за упис непокретности, пријаве промене на земљишту, издавање уверења о називу улице и кућном броју, о величини поседа и катастарском приходу, уверења о историјату промена на непокретности, као и увид у стање на парцели у плановима који су дигитализовани и да пријава о промени права на непокретности. Радно време шалтера је од 8.00 до 16.00, а тражена документа биће преузимана на истом месту у року од три дана.
Радно време:

За потребе грађана леве обале Дунава отворен је Услужни центар у Месној заједници "Стара Борча". У Услужном центру постоје: Писарница, пункт за оверу докумената, матичар, инспекција и геометар. Постоје и шалтери за пријем захтева за издавање биометријских личних докумената.
Адреса: Ивана Милутиновића 12г, тел. 2722-660
Радно време: 08.00-16.00 радним данима

12.09.2011.
Извор:Пресс

Киднаповали приватног детектива и клијента

Група непознатих мушкараца отела је прексиноћ приватног детектива Владимира С. и његовог клијента Драгана Ј. у Крњачи. Отмичари су жртве жестоко претукли, након чега су детектива оставили на насипу у Котежу, док су Драгана Ј. пустили дан касније. Претпоставља се да су двојица мушкараца киднапована јер је Драган Ј. имао љубавну везу са женом једног од отмичара.

Отмичари су заскочили жртве код „Метроа".
Отмица приватног детектива и његовог клијента одиграла се у суботу увече нешто после 22 сата у Крњачи. Како Пресс сазнаје, детектив Владимир С. и клијент састали су се недалеко од паркинга хипермаркета „Метро", када их је напала група Рома.
- Према информацијама којима располажемо, Драган Ј. је добијао претеће поруке. Он је ангажовао приватног детектива Владимира С. да утврди ко му прети, а нападнути су када су се састали у Крњачи - каже наш саговорник, и додаје:
- Они су се састали код паркинга „Метроа" када су се испред њих зауставила два аутомобила из којих је истрчала група Рома и напала их. Нападачи су их на силу убацили у гепеке аутомобила и одвезли. Избацили су их у шуму код насипа у насељу Котеж, где су их брутално тукли. После петнаестоминутног иживљавања, нападачи су Драгана Ј. убацили у гепек и одвезли у непознатом правцу, док су Владимира С. оставили на насипу.

Иживљавали се 15 минута... Насип у Котежу где су отети претучени

Тешко претучени Владимир С. одмах је потражио лекарску помоћ и полицији пријавио напад. Њему је помоћ најпре указана на Одељењу неурохирургије у Ургентном центру, а потом је пребачен на Клинику за максилофацијалну хирургију, где је задржан. У полицији кажу да је Драган Ј. пронађен јуче. Очекује се да отмичари ускоро буду ухапшени.
Према незваничним информацијама, мотив отмице је љубавна веза Драгана Ј. и једне удате жене.
- Претпоставља се да је муж сазнао за везу и да је зато отео Драгана Ј. и детектива којег је он ангажовао. Он је највероватније окупио групу пријатеља и решио да се освети женином љубавнику - кажу у полицији.

10.08.2011.

И стварно је истина. Нови мост је почео да се гради. Аутор овог текста се лично уверио у то. На 10 километара од Котежа иза насеља Црвенка направљени су монтажни објекти за пријем кинеских градитеља. Динамика градње новог моста представљена је на самом улазу у камп градитеља. Зашто Кинези граде мост из далеке Кине са српским парама а не незапослени српски грађани питање је за градоначелника Београда за које се надамо ида има одговор.

По овој динамици изградње нови мост биће готов 2014. године. Надајмо се и да ће Панчевачки мост издржати до тада. Издржао је толике године у очајном стању, издржаће ваљда још то мало.
Уредник

19.07.2011.
Извор: еКапија,

Отворен Call центар палилулског Дома здравља "Др Милутин Ивковић" - Заказивање прегледа телефоном, смс-ом или мејлом

Цалл центар Дома здравља "Др Милутин Ивковић", који ће грађанима Палилуле омогућити да заказују прегледе, поручују рецепте за редовну терапију и упуте за друге здравствене установе, почео је 18. јула са радом .

Сваког радног дана од 7 до 19 сати заказивање се може обавити путем фиксног телефона 7155-400, слањем смс поруке на број 066/22 30 23 или електронском поштом на адресузаказивање@дзпалилула.орг.рс.
После 19 сати грађани имају могућност да смс поруком или електронским путем закажу преглед.
Заказивање путем Цалл центра важи за све објекте Дома здравља, осим за амбуланте у ритовима у Падинској скели.

Директорка Дома здравља "Др Милутин Ивковић" Славица Калезић Милошевић рекла је да у цалл центру ради осам искусних медицинских сестара.
– Трудићемо се да сваки пацијент, уколико је хитан случај, дође одмах на ред без заказивања, а нећемо заказивати ни прегледе за децу. Свако друго заказивање и за дијагностичке методе, као што су ултразвук или рендген, моћи ће овде да се обави. Наше две сестре, које раде као диспечери, десетак година су радиле на тим пословима и могу да препознају који су то разлози због којих ћемо таквим пацијентима дати приоритет. У сваком случају, онколошки болесници имају предност приликом заказивања – казала је Славица Калезић Милошевић.

14.07.2011.
Извор: Oрганизацијa ОСМЕХ-Организације за Солидарност, Мобилност, Екологију и Хуманост младих из Котежа

Летња школа за младе у Котежу

Придружите нам се у летњој школи за младе у Котежу!
Шта радимо? Учимо о другим културама, организујемо летњу школу енглеског и отворени биоскоп, бавимо се спортом!
Када почињемо? Од 18. Јула!
Где? У просторијама Канцеларије за младе ГО Плилула поред библиотеке у Котежу.
Кога позивамо? Све младе између 15 и 18 година који желе да проведу квалитетно слободно време.
Летњу школу организују међународне волонтерке из Литваније (Аурелија) и Шпаније (Рут) уз помоћ локалних волонтера и подршку Канцеларије за младе ГО Палилула. Летња школа је намења младима Котежа узраста између 15 и 18 година који су заинтересовани да на креативан начин проведу ово лето. Школа ће трајати до почетка септембра и обухватиће различите спортске активности, енглески језик, отворени биоскоп и учење о другим културама.
Пројекат је подржан од стране КЗМ Палилула и Европске Комисије програма Млади у Акцији.
Пријаве почињу 12 јула путем е маила ruth@smileofyouth.org
Уколико говорите енглески телефоном на 0669311262
Или лично у четвртак и петак (14 и 15 Јула) у канцеларији за младе у Котежу поред библиотеке између 12 и 16 часова.
Сви курсеви И радионице су потпуно бесплатни!
Придружите нам се у Котежу, проведите креативно лето!

13.07.2011.
Извор: 24sata

Бесплатни летњи курсеви и отворени биоскоп у Котежу

Млади који живе у насељу Котеж моћи ће током лета да похађају бесплатне курсеве енглеског језика и часове различитих спортских активности, саопштено је из Градске управе.

Летња школа у којој ће, осим часова енглеског и тренинга, бити организована предавања о другим културама и отворени биоскоп, почеће са радом 18. јула. Заинтересовани омладинци, узраста од 15 до 18 година, могу да се пријаве за летњу школу путем мејла ruth@smileofyouth.org или да дођу у Канцеларију за младе у Котежу измедју 12 и 16 сати.Летњу школу ће водити волонтерке из Литваније и Шпаније, као и локални волонтери уз подршку Канцеларије за младе општине Палилула.

Видовдански концерт Љубе Манасијевић са пријатељима

Видовдански концерт Љубе Манасијевић са пријатељима одржан је у Руском дому уз присуство многобројних гледалаца. Наш дечији хор “Свети Симеон Богопримац“који чине деца веронауке ОШ “Васа Пелагић“ су били учесници овог концерта и још једном показали да Котеж има чиме да се похвали.
Овај хорић је за ове четири године колико већ постоји у више прилика позитивно представио Котеж.
Једино што им можемо пожелети је да истрају и одоле свим искушењима данашњице и својим примером покажу другој деци а и одраслима прави пут.
Уредник

21.06.2011.
Извор: Блиц

Како је "Дискавери" видео мост на Ади

Емисија о изградњи моста преко Саве на Ади, премијерно је приказана прексиноћ америчкој публици на "Дискавери" каналу. Екипа "Дискаверија" боравила је у Београду снимајући документарац за нову сезону серијала “Градимо веће и боље”, чији је домаћин дизајнер Дени Форстер. Најзанимљивије је што је ова страна емисија дала више објашњења и описа технологије изградње и самог моста него било која у домаћим медијима.

Дени Форестер објашњава чудо од асиметричног моста

Форстер, који је иначе архитекта са Харварда, описао је мост на Ади као право технолошко чудо и вероватно највећи пројекат икада у историји Србије. Он је у епизоди о мосту преко реке Саве провео гледаоце кроз процес његове изградње и до детаља приказао обележја моста која одузимају дах.

На почетку емисије Форстер упознаје гледаоце са Београдом и Србијом, описујући распад старе Југославије и период НАТО бомбардовања, наглашавајући да "упркос насилној прошлости, после 11 година од бомбардовања, Београд има најбржу растућу економију у целој Европи".

Мост који Србија гради Форстер назива револуционарним у градњи мостова, с обзиром на то да је први пут у исторји оволики мост замишљено да носи само један стуб који ће уједно бити и највећи мост на свету са једним пилоном.

У другом делу емисије, Форстер упознаје гледаоце са радницима, опасним пословима и самим поступком изградње моста. У трећем и последњем делу, Форстер подсећа на чињенице о мосту (дужина, висина, тежина....) као и на то да његова изградња представља највећи архитектонски пројекат у Европи који у Србијудоводи стотине радника из региона некад захваћених ратом.

06.05.2011.
Извор: http://www.palilula.org.rs/novosti/akcije/660-2011-06-06-13-13-37.html

Мере заштите од поплава

Штаб за ванредне ситуације ГО Палилула обавештава да ће се током јуна, јула и августа 2011. обављати радови на чишћењу канала и оспособљавању система за одводњавање атмосферских вода из посебно угрожених насеља на простору Панчевачког рита, у оквиру спровођења мера заштите од поплава.
Позивају се грађани, правна и физичка лица, који су власници или корисници земљишта поред канала за одводњавање, да у складу са прописима (Закон о ванредним ситуацијама, Закон о водама, Одлука о комуналном реду) подрже активности надлежних органа у одбрани од поплава и ОДМАХ уклоне сву покретну имовину са површина око канала и омогуће приступ механизацији.Ближа обавештења о радовима који ће се обављати: тел. 2694-429; смс-ом на бр. 064/8266-555; e/mail: kontakt@palilula.org.rs

Протест поводом хапшења Ратка Младића у Котежу

Група грађана из Котежа блокирала је раскршће на задњој станици аутобуса 43 у знак протеста због хапшења Ратка Младића. Раскршће је било блокирано 4 часа. По интервенцији милиције и писање прекршајних пријава поново је успостављен нормалан саобраћај.

05.05.2011.

Под покровитељством Патријарха Иринеја одржан Други Васкршњи концерт

На Великој сцени Народног позоришта у Београду одржан је 3. маја 2011. године Други Васкршњи концерт под покровитељством Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја у организацији Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско-карловачке.

Концерту је присуствовао Његова Светости Патријарх српски Г. Иринеј, викарни Епископ хвостански Г. Атанасије, бројни свештеници, гости и љубитељи духовне и традиционалне српске музике. Пред Народним позориштем је уочи концерта било врло живо, а тражила се и карта више. Уводну беседу уз радостан поздрав "Христос Васкрсе" одржао је Епископ хвостански Г. Атанасије. Потом су ученици веронауке чланови хора "Свети Симеон Богопримац" из Котежа отпевали химну "Боже правде" а после химне многима омиљену песму "Знаш ли ко те љуби силно " Светог Владике Николаја.

У богатом и разноврсном програму, учествовала су деца из више места и градова Србије. Цео програм је трајао око деведесет минута, у њему су учествовали и Јелена Томашевић, Павле Аксентијевић и "Запис", Биљана Крстић и "Бистрик", Љуба Манасијевић, Даница Крстић, Милинко Ивановић, хор Тринити, дечији хор "Срцуленце" школа фруле "Свети Владика Николај Велимировић" и хор "Исон". Водитељ програма је био Саша Јакшић, а наратор је био глумац Мирко Бабић. Све тачке су биле изведене врло професионално и топло, осећало се да је ово Васкршњи концерт.

Осећало се и да је ово дан кад прослављамо Светог Владику Николаја Охридског и Жичког. Слушајући казивање Владикиних беседа Мирка Бабића, као да нам је Свети Владика Николај и ове вечери упутио оно судбоносно питање Србине брате, теби се обраћам да те нешто питам. Да ли још гори кандило вере унутра, у у души твојој? Да ли још има уља унутра, у кандилу твоме? Да ли ти је светло унутра, у души твојој?. Посебан утисак на све оставила је завршна тачка, наступ инклузивног хора "Исон" из Новог Сада и песма "Молитва". Присутни у сали су заједно са хором отпевали рефрен ове песме ...За свако дете које се воли...За сваку мајку која се моли,..За сваког тату који бдије,..За молитву у срцу што из груди бије.

Уследио је велики аплауз и захвалност свим учесницима Другог Васкршњег концерта који је, верујемо за све који су били на концерту или учествовали на њему био леп и радостан догађај.

Извор: ВДС

Његова Светост патријарх српски Иринеј у Котежу

15. априла, од 8 часова, Његова Светост патријарх српски г. Иринеј служиће Свету Архијерејску литургију преосвећених дарова у храму Св. ап. Петра и Павла у насељу Котеж.

Његовој Светости саслуживаће и у литургији ће учествовати свештеници и ђакони из свих 19 храмова са подручја врачарско- грочанског архијерејског намесништва.

Након литургије Његова Светост ће осветити парохијски дом у порти нашег храма.

Анкета-Да ли читате локалне новине Дунавски венац

На захтев појединих грађана леве обале Дунава спроводимо Анкету- да ли читате локалне новине Дунавски венац. Резултати ускоро на нашем сајту:

У Котежу изрешетан младић

У београдском насељу Котеж, синоћ око 23 сата, са седам хитаца из ватреног оружја убијен је Драган Фуштић (35), сазнаје С медиа портал. На њега је пуцао за сада непознати нападач, који је после крвавог пира улетео у црвену "хонду" затамњених стакала и са саучесником побегао са места злочина у правцу Борче. Полиција интензивно трага за убицом.

У Улици Јована Исаиловића, испред броја 40, у београдском насељу Котеж,синоћ око 23 сата догодило се убиство. За сада непознати нападач пуцао је на Драгана Фуштића (35), наневши му прострелне ране у пределу главе и груди. Убица је потом ускочио у црвену "хонду" затамњених стакала, и са саучесником побегао Уздинском улицом која спаја Котеж са насељем Борча.

Како сазнаје С медиа портал, непосредно пре убиства Фуштић је седео са девојком у кафићу "Медун" у Котежу. Неколико минута пре него што ће напустити кафић, зазвонио му је мобилни телефон. После кратког разговора, Фуштић је изашао из кафића. Одмах затим зачули су се пуцњи. Према првим, незваничним подацима, у Фуштића је испаљено седам метака у пределу главе и груди.

Чувши пуцњаву, његови пријатељи излетели су из кафића и, иако шокирани призором, брзо су Фуштића унели у аутомобил марке "голф" којим су кренули ка првој амбуланти. У исто време, на Котешком путу наишла је екипа Хитне помоћи која је одмах интервенисала. Нажалост, Фуштићу није било спаса.

Полиција је читаве ноћи "чешљала" насеља на левој обали Дунава.

СВИМ ЖЕНАМА КОТЕЖА СРЕЋАН 8. МАРТ!

Град платио 113.000 € одштете због напада луталица у 2010.

Иако Ветеринарска установа „Ветерина Београд” од 2008. спроводи стратегију „ухвати, стерилиши и пусти“, протеклих година број невласничких паса у престоници је удвостручен...

УЈЕД - Према речима Страхиње Секулића, градског јавног правобраниоца, укупна потраживања грађана су далеко већа, али до сада нису реализована због дужине трајања судских поступака.
- У току 2009. против града су поднете чак 184 тужбе због уједа невласничких паса, а укупна вредност предмета спора износи преко 59 милиона динара - каже Секулић за „24 сата”.
Поједини грађани су и више пута пријављивали уједе паса како би од града добили новчану одштету.
- Прави проблем представљају грађани који нападе власничких паса покушавају да прикажу као уједе луталица, често и упркос томе што медицинска документација показује супротно - напомиње Секулић и додаје да град исплаћује новчану накнаду нематеријалне штете, а да је на оштећеним грађанима да одлуче на који начин ће утрошити средства, при чему здравствено осигурање по правилу покрива све трошкове прегледа и лечења.
Владимир Терзин, помоћник секретара за комуналне и стамбене послове поводом проблема са псима луталицама, наводи да град припрема низ мера којима ће решити ово питање.
- Решење проблема је у повећању капацитета прихватилишта за напуштене псе, али и у спровођењу оштрих мера за контролу одговорног власништва, на чему тренутно радимо. У току ове године из буџета ће бити издвојено укупно 155,8 милиона динара за изградњу нових азила, програм стерилизације, указивање прве помоћи и лечења животиња и донације за приватне азиле - наглашава Терзин.
Стратегију за смањење популације напуштених паса град спроводи од краја 2008, али и поред тога број луталица последњих година је удвостручен, како се наводи у саопштењу Сектора зоохигијене, објављеном прошле недеље. На београдским улицама 2009. било је између 4.500 и 4.800 паса луталица, сада их има знатно више, а тачан број, како кажу у овом сектору, биће установљен за десет дана.

Најозбиљнији напади луталица током 2010. године
Ротвајлер напао девојчицу - фебруар
Пас напао дете на Миљаковцу - фебруар
Пас напао дете у ОШ „Раде Драинац” - фебруар
Пас ујео жену у Учитељском насељу - фебруар
Пас ујео жену - март
Чопор паса напао мајку са дететом на Звездари - април
Четири пса напала жену на Дунавском кеју - јун
Пси напали мушкарца у Палмира Тољатија - август
Пси изуједали жену на Лабудовом брду - септембар

21.02.2011.
Извор:Курир
Интервју Владан Аксентијевић Ајс Нигрутин

КАКВЕ ВЕЗЕ ИМА МАРС СА ЧОКОЛАДИЦОМ

Врцави репер, капитен у квизу „Ја волим Србију“, о инфраструктури у Котежу, Овчи, Борчи и Крњачи

Антидепресив, „прозак“ за мозак.
Владан Аксентијевић, познатији као Ајс Нигрутин, или Ајзак, такође познат и као Чаво ледени, Ајзаклија-Стомаклија, Свеж Нигрутин, Фреш Нигрутин и Хас МС је српски хип-хоп музичар, један од учесника другог серијала ВИП ВБ и капитен у квизу „Ја волим Србију“. Његове песме говоре о сексу, дроги, алкохолу, уз велику дозу хумора.

Са Ајсом разговарамо о свему, не би ли читаоци и гледаоци увидели колико је овај момак духовит и инспиративан.

Како почињеш дан?

- Кад немам паметнија посла потпалим екран, метем на Студио Б да би одма’ вид’о температуру ваздуха и кол’ко је сати, који мост је зрео за рушење, који кондуктер је претучен и де је пукла цев. Е, онда, као и 96 посто људи, окрећем канале док не наиђем на нешто занимљиво, али пошто слабо шта занимљивог има, онда се све сведе на
окретање канала док се боје не растопе и излижу дугмићи на даљинцу. Вести избегавам јер су 50 посто неистините и служе да би обмањивале овај лаковерни народ, којем су политичари постали идоли занимљивији од свега.

Какве везе квиз има са Србијом?

- Квиз се снима у Србији, са више и мање познатим Србима, на српском је језику, емитује се на Првој српској телевизији, те се из приложеног може закључити да има неке везе са Србијом. А какве везе има Марс са чоколадицом?

А какве са знањем?

- Да би се тачно одговорило на постављено питање мора да се зна знање, а знање је мајка природе и покретач једног великог механизма у систему мултифункционалне призме културолошког и етнолошког развоја широких народних маса и подземних термалних извора у Овчи.

А тек какве са зезањем?

- Зезамо се ко у Скупштини, а и у скупштинском ресторану.

Ко смишља питања? А ко одговоре?

- Питања смишља човек из сенке, иначе школовани питањопостављач. Одговоре смишљају две жене из сенке које су школоване питањоодговорачице, иначе ташта и шурњаја школованог питањопостављача из сенке.

Да ли си гледао „Генијалце“, (Б92 и ХРТ), шта мислиш која је разлика између вашег и тог квиза?

- Нисам глед’о, немам телевизор. Само једну струју горим, нема ни канализација, на депонију живимо!

Какве такмичаре преферираш у тиму?

- Млађе, средњих година и такмичаре у најбољим годинама.

Волео би да гледаш на нашим ТВ?

- Волео бих да гледам образовни програм Веље Илића, музичке емисије Млађана Динкића, „Бајке за децу“ Бориса Тадића, „Приче из праисторије“ Јоце Кркобабића, „Савете за здрав живот“ од Чеде Јовановића и „Упознајте Београд“ са Ивицом Дачићем. А волео бих и да буде нових филмова, нпр. „Маратонци 2“ редитеља Томе Николића и „Пут без повратка“ Милутина Мркоњића.

Шта би с твојим музицирањем?

- Ради се на томе да ми албум испродуцира Млађан Динкић, па да онда и ја репујем у Арени и добијем неке паре од СОКОЈ за ауторска права, па макар и 18 динара као С.А.Р.С. прошле године.

Усвојена уредба о субвенционисаним стамбеним кредитима

Донета је уредба о субвенционисању камате за стамбене кредите у 2010. Према уредби, максимална цена квадрата у 4. зони у Београду, које обухвата део насеља Миријево, Крњаче и Котеж биће 945 евра.

Максимална цена коју ће обрачунавати инвеститори по уредби за квадрат стана у трећој зони (део Карабурме, Крњаче и део Булевара краља Александра) је 1.290 евра, док је највиша цена у другој зони (Северни булевар, део око Димитрија Туцовића до Звездарске шуме, део Душановца, Баново брдо) 1.595 евра.

Према уредби, није планирана изградња "јефтиних станова" у првој зони у Београду. Цене осталих зона у Београду су 895 евра по квадрату.

Максимална цена квадрата у Новом Саду, по овом програму, кретаће се од 895 до 1.100 евра, у Нишу и Крагујевцу од 695 до 900 евра, док је за станове у другим општинама и градовима у Србији највиша цена квадрата 695 евра.

Према речима министра за просторно планирање и животну средину Оливера Дулића, држава субвенционише седам одсто каматне стопе, док је, како каже, тренутна тржишна каматна стопа између девет и 10 одсто.

Он је казао да је расписан конкурс за заинтересоване банке које желе да се укључе у програм субвенционисања стамбене изградње.

"За купце то значи да ће добити станове чија цена не може бити већа од цена прописаних уредбом и које су повољније од тренутних тржишних и са друге стране да ће добити стан од поузданог инвеститора чији бонитет претходно проверава банка. Инвеститор мора да испуни два услова - да обезбеди земиљиште за изградњу и да поседује локацијску дозволу за изградњу објекта чија се изградња субевнционише", рекао је Дулић.

Он је такође казао да је неколико највећих банака заинтересовано за овај пројекат.

Дулић је такође казао да се нада да ће овај пројекат покренути градјевинску оперативу која је доживела пад од 40 одсто у 2009.

Како је казао, већ за неколико месеци би требало да почне изградња по овом програму.

У неколико наврата су инвеститори истицали како би у Београду то могло да буде проблематично зато што по новом закону о планирању и изградњи није издата ниједна локалцијска дозвола.

Дулић је казао да јуче постигнут споразум са руководством Града Београда и да је та препрека отклоњена.

На данашњхој седници донета је и уредба о конверзији права коришћења у право својине над градским грађевинским земљиштем. Грађани ће моћи да конвертују право коришћења у својину без икакве накнаде, док ће инвеститори који су стекли право коришћења земљишта приватизацијом и нису наставили делатност фирме морати да плате накнаду по тржишној цени.

Дулић је такође рекао да су у току преговори Министарства за просторно планирање и Министарства одбране да се одређени војни комплекси у Београду пренамене у грађевинско земиљиште.

Према његовим речима, биће то модерна насеља у којима ће живети хиљаде људи и једна од највећих инвестиција у региону.

ВЕРОВАЛИ ИЛИ НЕ
За три дана опљачкао осам пошта

Београдска полиција ухапсила Дејана Васковића (38) из Београда, због сумње да је за три дана опљачкао осам пошта и однео око два милиона динара!

Како Пресс сазнаје, Васковић је ухапшен у петак увече приликом покушаја пљачке поште у Котежу. После саслушања у полицији, одређено му је задржавање до 48 сати, након чега ће уз кривичну пријаву бити приведен дежурном истражном судији.
Васковић је у протекла три дана похарао поште у Раковици, Добановцима, Реснику, на Алтини и на Новом Београду.
- У пљачку је ишао сам, наоружан пластичним пиштољем! После изненадног упада у поште, службеницима је претио плашљивцем, говорећи да ће их наводно поубијати уколико му не предају сав новац из касе. На тај начин успео је да опљачка чак шест пошта и отме око два милиона динара, док је у два случаја остао без плена. Прекјуче је на исти начин покушао да опљачка и пошту у Котежу, али је у последњем тренутку одустао од разбојништва. Када је изашао напоље и упутио се ка свом аутомобилу „хјундаи атос", припадници Другог одељења београдске криминалистичке полиције су га пресрели и ухапсили. У његовом аутомобилу су пронашли новац из претходне пљачке, а Васковић је убрзо признао да није знао други начин како да врати велике дугове - наводи наши извор близак истрази.
Највећи плен 800.000 динара
Васковић је за само три дана похарао шест београдских пошта, док је у два случаја одустао од пљачки и остао без плена.
- Из поште у улици Луке Војводића у Раковици однео је највећи плен у износу од 800.000 динара, док је у улици Милорада Драшковића у Скојевском насељу отео 300.000 динара. У насељу Алтина у Земуну није успео да опљачка пошту, али је зато из експозитуре у Булевару Зорана Ђинђића однео 275.000, у Добановцима 230.000, у Реснику 180.000, а из поште у Косте Главинића на Сењаку 200.000. Упад у пошту у Котежу био је кобан по њега, јер се окончао хапшењем.
Васковић пре овог излета у криминал никада није био хапшен нити је био у сукобу са законом.
- Васковић је завршио Факултет примењених уметности и није имао досије у полицији. Пре извесног времена је запао у велике финансијске дугове, због чега је решио да изврши серију пљачки и тако врати новац - наводи наш саговорник.
Занимљиво је да је Васковић, непосредно после сваке пљачке већи део опљачканог плена одмах враћао својим повериоцима. Мањи део отетог новца је остављао за себе и трошио га углавном на храну и друге расходе. Убрзо после хапшења, полиција је претресла његов стан и тамо нашла мању суму новца, као и гардеробу у којој је ишао у пљачке. Заплењен му је и аутомобил „хјундаи атос" којим је одлазио у пљачке.

Основан „Покрет за нову општину Дунавски Венац“

У циљу покретања активности за формирање општине ДУНАВСКИ ВЕНАЦ, група грађана је 21. 12 2010. године на оснивачкој Скупштини у сали М.С. заједнице у Котежу приступила оснивању Покрета за нову општину Дунавски Венац.
Оснивачи и чланови председништва покрета су:
Никола Лазић,
Миодраг Николић,
Милован Ћурчић,
Зоран Цекић,
Драгана Повреновић,
Драган Хорват,
Игор Јовановић,
Миланко Шпица,
Златко Вујичић,
Драган Кајго
Драган Ђурић.

За председника покрета изабран је Никола Лазић, економиста, а за подпредседнике: Миодраг Николић (овлашћени заменик председника), електроинжињер и Милован Ћурчић, новинар.

За чланове надзорног одбора изабрани су:
Милан Костић – председник,
Драгана Стјепановић – члан,
Милан Ристовић – члан.

Став је председништва Покрета да уважи и ода признање свим активностима које су до сада на овом пољу спроведене, служећи се досадашњим позитивним искуством, ради успешнијег спровођења циља – оснивања нове општине.

Свима нам је добро позната катастрофа изазвана земљотресом, али и последице надзиђивања зграда у Краљеву.Тако да је један од коментара на РТС-у био и следећи:
"У Краљеву готово да нема старе зграде која није надзидана новим спратовима са становима за продају. Станари једне троспратнице у центру, на чијем крову је саграђена такорећи још једна зграда, упозоравају да темељи неће моћи још дуго да издрже. Начелник одељења за урбанизам Краљево Звонко Ковачевић је рекао да је инвеститор требало да одради још нека јачања која нису урађена.По његовим речима из тог разлога инвеститир није подносио захтев за технички преглед, нити прибавио употребну дозволу..." Шта рећи, него Котежанци, ви који сте већ надзидали своје зграде нека вам је Бог у помоћи, а ви који имате комшију који то планира одговорите га од те намере јер ће угрозити и свој и ваш живот у случају сличне катастрофе.Неки ће рећи да је ово зла намера, други да претерујемо па у прилог свему ево за житеље Котежа још један занимљив чланак написан у Куриру 09.03.2010. и за многе поучан надамо се.

Све предратне зграде на којима надоградњу чини више од 40 одсто срушиће се ако Србију погоди земљотрес јачине 6,5 степени Меркалијеве скале

БЕОГРАД - У случају да Србију погоди земљотрес јачине 6,5 до седам степени Меркалијеве скале, све старе предратне зграде које су надзидане за 40 и 50 одсто првобитне масе срушиле би се као куле од карата! Неизвесна је и судбина нових зграда због тога што извођачи радова закидају на материјалу, а контроле нема.
Зато др Милан Глишић, професор на Катедри за статику конструкције на Архитектонском факултету у Београду, каже да не би волео да се затекне у Београду када би га погодио земљотрес од осам степени по Меркалијевој скали.
- Пројектанти и инжењери придржавају се прописа и сви пројекти су квалитетни. Међутим, питање је да ли инвеститори и извођачи грађевинских радова поштују те пројекте. Највећи проблем је надоградња на старим предратним зградама, којих највише има у Београду. Уколико је надзиђивање веће од 40 одсто, ниједна од тих зграда не би могла да издржи потрес јачи од 6,5 или седам степени по Меркалијевој скали. Био сам на вештачењу две зграде у улици Маршала Бирјузова где је надоградња урађена тако да је немогуће доказати да су безбедне у случају земљотреса. Исто је и на Карабурми, где су зграде буквално прејахане надзиђивањем нових спратова, а питање је да ли је уопште проверавана њихова безбедности - каже Глишић. Према важећим прописима, уколико се на објекат дозида више од 10 одсто масе, он мора да се испита и приложи доказ да је безбедан. Глишић упозорава да би на подручјима клизишта, какво је Карабурма, и мањи потрес био довољан да објекти претрпе озбиљна оштећења.
- Иако инжењери одговарају за свој посао, дешава се да инвеститори поред главног извођача радова ангажују и друге, тако да се створи збрка у којој се не зна ко за шта одговара - истиче Глишић.
Бранко Драгичевић, заменик директора Републичког сеизмолошког завода, каже да су земљотреси неминовност с којом грађани треба да се помире. Ипак, он сматра да нема разлога за страх, пошто Србији не прете потреси веће разорне моћи.
- Евроазијска плоча, којој Србија припада, креће се према југоистоку, а афричка према северозападу седам милиметара годишње и неминовно је да се оне једног дана сударе. Срећа је што се ми налазимо на подручју где су стене слабе и не могу да прикупе већу сеизмичку енергију, коју би после нагло ослобађале и изазвале веће потресе. Прошле године је регистровано 1.348 потреса магнитуде између 1,5 и 3,6 степени по Рихтеру - каже Драгичевић.
Јуче се тресао Младеновац
Да се земља у Србији стално тресе, потврђује и последњи земљотрес магнитуде 2,3, који је сеизмолошка станица регистровала јуче у 3.46 часова са епицентром у региону Младеновца. Интензитет земљотреса био је на три степена Меркалијеве скале. Потрес овог интензитета не може да изазове оштећења на објектима.

Како се заштитити од земљотреса:
1. Градити отпорне објекте
2. Ојачати старе објекте
3. Не паничити
4. Заузети сигурна места
(довратак, носећи зидови)
5. Удаљити се од прозора
6. Сакрити се испод намештаја
7. Искључити струју и гас
8. Јавне објекте (школе, болнице) напустити после првог потреса
9. Ићи степеницама, не користити лифт
10. Понети батеријску лампу и транзистор
11. Удаљити се од објекта једну и по дужину од његове висине
Извор:Курир

09.11.2010.
На наш мејл је стигло занимљиво саопштење нашег суграђанина:

Поштовани,

Ја не знам као бих могао више да назовем немар јавних предузећа која изводе радове у нашем насељу. Наиме, прошле године у ово време на месту са слике,на последњој станици аутобуса 43, раскопан је део тротоара како би се уградили ненакви енергетски водови. Када је фирма која је изводила радове завршила посао, по старом добром обичају остала је неизбетонирана рупа. Када су се напокон досетили и избетонирали рупу, открили су да се десио квар па су све то радили поново!!!! Након годину дана, Телеком Србије је установио да је приликом уградње енергетског кабла оштећен њихов телефонски кабал. Наравно и ови су ту исту рупу поново раскопали, вероватно повезали шта је било потребно и све тако раскопано оставили. У међувремену пала је киша па је рупа, која је иначе сада дубока око 1,5м пуна воде. Рупа је иначе веома лоше обезбеђена и постоји реална опасност да у њу упадне неко дете и све се фатално заврши. Сигуран сам да овакве ствари не би БАШ тако могле да се десе у неким ˝елеитнијим˝ деловима Београда и остану непримећене односно некажњене од стране званичних комуналних институција. Управо смо добили и комуналну полицију која би требало да кажњава несавесне грађане...да ли би овај случај могао да буде њихов? Или би то у Котежу требало да буде уобичајена пракса? Заиста не могу да разумем.....

Нови тротоар на Зрењанинском путу

Изградња тротоара на левој страни Зрењанинског пута, која је почела 23. септембра, требало би да буде завршена до 15 новембра.

Безбедније за пешаке... Изградња стазе од гробља Збег до Панчевачког моста

Извођач радова је ЈКП „Београд пут", а деоница која је сада у изради, од гробља Збег до Панчевачког моста, дуга је шест километара.
- Вредност радова је 1.300.000 евра. Очекујемо да већ почетком зиме суграђани почну да користе тротоар и да себи максимално олакшају кретање Зрењанинским путем - рекао је градски менаџер Александар Бјелић.
Председник општине Палилула Данило Башић каже да је на њихову адресу стигао велики број молби грађана који су, због недостатка тротоара, морали сваког дана да пешаче по овом опасном коловозу.
- Сваке недеље неко погине на Зрењанинском путу и он је практично црна тачка. Надам се да ће се то ускоро променити, јер овуда пролази и много деце на путу до школе - објаснио је Башић.
Радове на изградњи тротоара јуче су обишли и директор ЈКП „Београд пут" Милутин Штрбић и његов заменик Владимир Јездимировић, затим заменик генералног директора ЈП „Путеви Србије" Славољуб Тубић, као и директор Дирекције за путеве Ивана Вулетић.
М.РАДИЧЕВИЋ

Како одјавити кабловску телевизију Коперникус?

Имао сам ту срећу за разлику од других да добијем ИП телевизију. Решио сам да се напокон одјавим са кабловске-Коперникус телевизије. Да би се одјавили потребно је да дођете директно у њихову канцеларију како би раскинули уговор. А канцеларију је јеко тешко наћи. Морате да дођете 95 до МЗ Козаре, и ту у оним високим зградама налази се њихова канцеларија. Канцеларија нема видљива обележја. Зашто је канцеларија невидљива и зашто је 20 км далеко од Котежа? Веома су интересантна питања.
Кад дођете ту без много проблема изврши се ракид уговора, потребна вам је само лична карта.
Интересанто је да је много корисника илегално приључено на њихов систем и да они знају за ту чињеницу и мислим да против таквих корисника не могу апсолутно ништа.
Такође је још интересантније да кад раскинете уговор кабловска телевизија и даље ради.
Па то је диван гест од нашег кабловског дистрибутера.

Мост Земун–Борча ипак „расте” у року

Идејни пројекат који је доставила кинеска страна мора да буде допуњен предмером и предрачуном и добили смо уверавања да ће тражена документација бити достављена Државној ревизионој комисији до краја новембра - рекла је Калановићева за Тањуг.

ДОГОВОР - Министарка је навела да ће на основу предмера и предрачуна, којима ће бити допуњен идејни пројекат, бити утврђена динамика плаћања, у складу са договором да прва исплата буде авансна и да аванс не пређе 15 одсто. Остала плаћања биће у складу с оним што је урађено на терену.
На састанку је, такође, постигнут договор и да надзорни орган који ће контролисати динамику и квалитет радова буде независна инострана компанија с искуством.
- Кинези су предложили да у наредном периоду Министарство за Национални инвестициони план и Министарство за саобраћај и транспорт Кине потпишу меморандум о сарадњи на инфраструктурним пројектима - рекла је Калановићева.
Министарка је објаснила да се сарадња односи и на друге области – размену искустава, технологија и знања у управљања инфраструткурним пројектима. Она је истакла да ће мост од Земуна до Борче бити изграђен по највишим светским стандардима и нагласила да је Кина предложила реномирану фирму ЦРБЦ, која први пут гради у Ервопи и која жели што боље да се представи Србији и земљама чланицама Европске уније.
Поред моста преко Дунава, који ће спојити обале Земуна и Борче, планирана је изградња још осам мањих мостова и приступне саобраћајнице у дужини од 21,5 километара аутопута. Радови би требало да почну средином априла 2011. године, а рок за изградњу моста је три године.

Мост у бројкама
1.507 метара ће мост бити дуг
170 милиона евра је инвестиција
25 метара ће мост бити широк
21,5 километара биће приступне саобраћајнице
6 трака (четири коловозне
и две зауставне)

Епископ Атанасије ( Ракита ) освештао три звона у Цркви Светих апостола Петра и Павла

Његово Преосвештенство Епископ хвостански Г. Атанасије ( Ракита ) служио је на Павловдан 13.јула 2010 год. Свету Архијерејску Литургију у Цркви Светих апостола Петра и Павла у Котежу.
Саслуживало је више свештеника и ђакона. Појао је хор овога храма Свети Симеон Богопримац кога чине ученици нижих разреда веронауке и основне школе „Васа Пелагић“. Пре службе Епископ Атанасије освештаоо је три звона овога храма. После причешћа и завршетка Свете Литургије Епископ Атанасије је поделио шеснаест грамата које су уручене шеснаесторици заслужних људи који су помогли градњу овога храма . Грамате су додељене са благословом Патријарха српског Г. Иринеја на предлог старешине овога храма протојереја Милоша Мићића.

Задњих десетак дана доживљавамо малтретирање у ГСП возилима на станици после Панчеваког моста у смеру ка Борчи. ГСП контролри у стилу војних специјалаца упадају у аутобусе тражећи возне карте. Ретко који од контролора употрбљава речи као што су „добар дан“ „молим вас“ „хвала“ Довољно је да један путник нема карту и сви остали ће чекати кажњавање путника.
Просечна четворочлана породица из Котежа у којој су два члана запослена даје око 5 000 динара ГСП-у . А шта добијамо за тих 5 000 динара?
Добијамо мале загушљиве аутобусе од предузећа Тамнава транс д.о.о. Не зна се када је горе у тим аутобусима, да ли лети, када се тешко долази до кисеоника или зими, када се смрзавамо. Котеж је насеље које има више од 10 000 становника и овакви аутобуси нису више довољно велики за наше велико насеље.
Возачи су посебна прича ( не само ови из предузећа Тамнава транс д.о.о.) Веома је тешко од њих добити било какве информације о поласцим. Често пута су виђени са слушалицама у ушима или са пивом у руци на оближњој трафици. Један је чак виђен у физичком обрачуну са путником на задњој станици аутобуса 43.

Подржимо акцију грађанске непослушности „Не бацај карту дај је другом путнику“. На тај начин помоћи ћемо многе који живе у нашем насељу и који немају ни за „буђав лебац“ а камо ли за ГСП карту.

Са почетком летњег школског распуста у ГСП-у је уведен нови ред вожње. Љубазно и ажурно особље ГСП-а (невероватно али истинито) је веома брзо изашло у сусрет и на наш захтев одмах послало нови ред вожње (полазака) аутобуса 43. Нови ред вожње постављн је на нашој страници Поласци 43. На дну странице можете пеузети и документ у Wordu.
Али, то није једина новина у ГСП-у, почела је примена новог система контроле. Контролори обучени у флорусцентне прслуке контролисаћае путнике најчешће у време саобраћајног шпица. Путник без карте моћи ће да плати доплатну карту од 1 500 динара или да му казна стигне не кућну адресу.
Уредник

Стоматолошка ординација Др ОГЊЕН СТАНКОВ

Иако је бол још најчешћи разлог због којег људи одлазе у стоматолошку ординацију, савремена технологија и медицина омогућили су безболно поправљање зуба. То у великој мери опредељује многе да код стоматолога одлазе са осећањем сигурности. Једна од таквих ординација која вам улива сигурност је стоматолошка ординација Др. Огњен Станков у Борчи. У присном и искреном односу према пацијенту, помоћу савремених и технолошки унапређених метода постави се дијагноза, указује се на потребне стоматолошке захвате и могуће алтернативе, дајући могућност избора сваком пацијенту.
Стоматолошка ординација Др Огњен Стаков пружа следеће врсте услуга:

Радно време: 9-19, суботом 9-16 часова, улица Пут за Овчу број 21, телефон 011/3327 – 271,
www.stomatoloskaordinacija.com
Уредник

НЈП “Пословни центар oпштине Палилула“ је јавно предузеће за управљање и коришћење пословног простора на коме је носилац права коришћења Градска општина Палилула.
ЈП “Пословни центар oпштине Палилула“ управља и пијачним тезгама на пијацама у Вишњичкој Бањи, на Карабурми на окретници аутобуса 16 и 23, у Котежу и Борчи (центар 3 ).
Недавно је ово јавно предузеће користећи средства из инвестиционог фонда реновирало Скуп пијачних тезги “Котеж“, ул. Славка Колара бр. 1.
Износ пијачног закупа на овој пијаци је следећи:
-износ дневног закупа за тезге -165,00 динара са ПДВ ( 139,83 без ПДВ)
-износ месечног закупа за тезге -4.661,00 динара са ПДВ ( 3.950.00 без ПДВ)
-износ месечног закупа за тезге са струјом- 5.251.00 динара са ПДВ (4.450,00 без ПДВ)
-износ тромесечне резервације тезге -2.596,00 са ПДВ ( 2. 200,00 без ПДВ).
То су тренутне цене али с обзиром на уложена средства може се очекиватi пораст износа за закуп.
Што се тиче производа постоје две категорије:
I категорију чине пољопривредни производи чији продавци морају имати регистровано пољопривредно газдинство,
II категорију чини мешовита роба чији продавци морају имати регистровану фирму, СТР и сл. пријављену Агенцији за привредне регистре.
На тезгама се не могу продавати сви млечни производи, живинско месо и други месни производи. Ови производи се могу продавати исључиво у расхладним витринама.
Сви изложени производи су под стручним надзором од стране многих инспекција почев од унутрашње контроле, службе за техничке послове, санитарне инспекције до ветеринарско- пољопривредне инспекције.
За стручни надзор на самој пијаци задужен је господин Радослав Пауновић, а за хигијенско-техничке услове господин Ахмед Џелаловић.
Што се тиче контролне ваге за сада скуп пијачних тезги располаже са једном вагом тако да уколико имате приговор на исправност ваге на пијаци можете се обратити господину Пауновићу, а продавац мора дати своју вагу на проверу у случају притужбе на тачност.
Што се тиче слободних тезги за сада их нема. Уколико имате неко питање, приговор или сугестију можете се обратити на следеће контакт телефоне:
011/2768-187
011/3290-635
011/3295-386
или лично на адресу ул.Цвијићева бр. 78
Електронска пошта jppcop@gmail.com
Претходно наведене податке добили смо од невероватно љубазних представника НЈП “Пословни центар oпштине Палилула“
Уредник

Добили смо следећи мејл нашег суграђанина:
"Већ сам вам скоро писао.....
Знате да сам рођен у Котежу...цело детињство сам провео на Дунаву и на Јојкићевом дунавцу...уживао сам као дете...
У уторак сам возио бицикл и када сам прешао преко насипа нисам могао да верујем какву сам слику затекао!!!!!! Толико сам се разочарао да сам морао да сликам ОВО и да вам пошаљем.
Кад сам дошао до воде, вода је била сива и мутна и заударала на канализацију, а никада пре није тако заударала... Не разумем шта се десило са овим прелепим делом нашег насеља и зашто не може да изгледа боље него пре 30 година и зашто је постало депонија и канализациони колектор...???!!!
Зашто оваквом кривичном делу не може једном заувек да се стане на пут?
Ја разумем да се ми третирамо као предграђе али не разумем зашто се третирамо као депонија....Шта су по овом питању учиниле надлежне општинске, градске и републичке инспекције? Волео бих да ове слике проследите надлежним институцијама.
Поздрав"

Уредник

Прошло је више од годину дана како смо се обратили Секретаријату за саобраћај града Београда, Сектору за регулисање и безбедност саобраћаја, дописима број 34415-2262 од 18. 11. 2008. године и број 34413-2262/08 од 22. 04. 2009. године да нам промене бетонске у монтажно-демонтажне „лежеће полицајце“ у улицама око Оснобне школе“Васа Пелагић“ у Котежу.
Надлежнима је било потребно више од годину дана да испуне наш захтев. Да ли и у другим деловима града овакве проблеме око основних школа решавају овако дуго или је Основна школа Васа Пелагић изузетак?
Како каже наш народ "боље икад него никад".

Шта може да сазна обичан грађанин Палилуле или Старе Пазове са званичног сајта општине?

Грађани Палилуле и грађани Старе Пазове живе у истој држави, Србији, али у различитим општинама. Сурфујући по интернету налетех на званичну презентацију општине Стара Пазова и зачудих се дивним информацијама које даје та општина својим грађанима.
Општина Стара Пазова подноси Годишњи извештај о раду грађанима своје општине, шта су и како радили у претходној години, на 20 страница.
Буџет Старе Пазове-диван документ о планираним приходима и расходима општине односно шта ће и како да раде са парама које им дају грађани њихове општине путем пореза.
Мере штедње-које је председник општине Горан Јовић одредио у невероватних 17 тачака.
Ту су и остали документи Статут општине, Виртуелни матичар, Провера у бирачком списку... Све је у европско поштеном стилу чак и домен www.starapazova.eu

Овакве интересантне информације грађани Палилуле не могу да сазнају на званичној презентацији своје општине, ништа није случајно у земљи Србији тако ни (не)доступност ових информација на интернету .
Уредник

На иницијативу учитељице Маје Поповић, а уз благослов нашег оца Милоша Мићића са самим почетком изградње цркве Св. Апостола Петра и Павла, основан је дечији црквени хор Св.Симеон Богопримац који је на почетку имао само десетак чланова.
Захваљујући нашем великом духовнику оцу Милошу у којем су деца препознала доброту и искреност сваке недеље наш храм је пун ових малих, али веселих и искрених малишана који нас својом молитвеном песмом приближавају Свевишњем.
Хорић је прославио своју славу у цркви Св. Апостоли Петар и Павле у Котежу. Ни јако хладан и снеговит дан није спречио наше мале православне вернике да прославе свога заштитника Св. Симеона . Деца су као прави домаћини припремила колач, жито, вино и пригодну закуску за све госте који су дошли да их подрже и честитају им славу.
Старац Симеон је био један од 70-орице изабраних да учествују у делу од изузетне важности. Као један од најобразованијих људи у Израелу, он је добио признање и као изузетан преводилац, и био му је поверен рад на преводу Светог Писма са старојеврејског на грчки језик. Када је дошао до дела текста пророчанства:“И Дјева ће зачети и родити Сина“ хтео је да уместо речи“Дјева“ стави реч „жена“ десило се нешто необично- угледао је Анђела који му је објавио да пошто је посумњао у веродостојност Божанске Речи, неће видети смрти дотле док на своје очи не види испуњење великог пророчанства. Прошле су деценије док се дугоочекивана Дјева није појавила. Старац је препознао духом и примивши Младенца на руке, изговорио је пророчанство сједињено с покајањем:“Сада отпушташ слугу Твога Владико, према речи Твојој с миром; јер су очи моје виделе спасење Твоје.
Уредник

Дунавска бициклистичка рута на Левој обали Дунава

И лева обала Дунава постаје део Европе. Дунавска бициклистичка рута која иде од Будимпеште до ушћа у Црно море пролази кроз Србију, а део од Панчевачког моста до Панчева. На нашој Левој обали, појавили су се путокази, морам да признам прави европски. Сваки путоказ даје информације о растојању до следећег места и до удаљеног циља.У инфо пољу налази се информација о „иденту раскрснице“ који је уписан и на мапи. Такође, ту се налазе и прикладне мисли или изреке везане за бициклизам или филозофију путовања. Наш српски менталитет још увек заостаје за европским, бицикло се сматра превозним средством нижег слоја друштва, а не средство за рекреацију и спорт. Ова бициклистичка рута је веома популарна у Европи и прве бициклисте из Европе очекујемо на лето. Познавајући добро тај део Дунава питам се какве ће утиске понети са наше Леве обале-смеће на сваком кораку, чопори паса луталица, загађени панчевачки ваздух....
Више информација можете наћи на српском сајту
http://www.ciklonaut.com/projekti/DBR/dbr_signalizacija.htm
или немачко енглеском сајту пројекта "Donauradweg" www.danube-info.org
Уредник

Поједини делови Котежа, при спољној температури од - 15 °C, били су више од 48 часова без струје, улице Пеке Тепавчевић, Хрватска, Олге Јовичић... Основни проблем је непланска и неконтролисана градња. Гради се и прикључује, а ЕДБ систем се не проширује и не појачава. Лепа вест је да је ЕДБ Крњача, пре пада снега, поставила нове каблове од трасформатора из Крњаче преко улице I сутјеска, Шатор планине, Пеке Тепавчевић којим ће се омогућити боље снабдевање Котежа струјом. То су они каналчићи које смо прескакали и ломили ноге, а који још увек нису прекривени асфалтом на нашим улицама. Појачање електричном енергијом још увек није у функцији због административних разлога. Ако не ове зиме следеће сигурно, грађани Котежа уживаће у благодети 21 века, нормална струја и напон у било које доба дана или ноћи.
Уредник

Општина Палилула обезбедила је 17.000 еколошких спрејева за дезинфекцију руку за ученике и наставнике свих основних и средњих школа на Паалилули, па тако и за ученике основне школе "Васа Пелагић" у Котежу. Такође, обезбеђено је и 395 боца Екоцид течности за дезинфекцију радних простора (више на сајту Општине Палилула). Један спреј може да траје три до пет дана. Диван гест наше општине који помало подсећа на политички маркетинг.
Као правог домаћина интересовало ме по којој цени је набављен наведени производ, и на који начин. Покушао сам да сазнам, на сајту општине и у самој општини, али без успеха.
Уредник

Диван дан 14.11.2009. године измамио је многе пецароше на Дунав. Помислио би неко, ето пролеће само што није, али није тако. Постоје многа омиљена места пецароша, једно од њих је и Војна башта. Многи не знају, то је одмах поред нашег новог моста којег још увек сањамо верујући да ће га и ставрно саградити, односно 10 километара од Котежа. Није лако доћи до овог места поготово не бициклом по терену који је добро натопљен водом. Покушао сам са пријтељем, варалицом да завармо рибу, али нисмо успели. Да ли је риба постала паметнија или је нешто друго у питању. У сваком случају није ми жао времена проведеног у природи, на свежем ваздуху и лепом времену.
Фото запис...
Уредник

Лева обала Дунава, односно насеља Крњача, Овча, Борча, Котеж, муке муче са добром интернет везом. Основни проблем је што предузеће „Телеком Србија“ а.д. још увек није заменило телефонску централу и тако омогућило коришћење ADSL везе свим корисницима који то желе. Обећавају то годинама, лепше је рећи ЛАЖУ грађане Леве обале Дунава. тако да се интренетом сналазимо ко како може. Постоје ту разно разни провајдери Wirelessа који користе тренутну ситуацију и за 13 000 динара омогућују бежични интернет. Да је много, много је за једног просечног грађанина Леве обале Дунава. Од летос појавило се решење и то у познатој кафани на Зрењанинском путу, Битољ.Уколико имате преносиви рачунар-laptop, бесплатно можете уз кафу или неко друго пиће да користите брзи wireless интернет кафане Битољ.
Ето и ми на Левој обали Дунава,, само један километар од Панчевачког моста, имамо интернет кафе.
Уредник

Постављање крстoва на Xрам Светих апостола Петра и Павла

Четвртак, десети дан септембра ове просте 2009. године. Дан радни, за друге сасвим обичан, али не и за православне вернике у Котежу. Црква која је захваљујући Свевишњем, свештенству, добрим и честитим парохијанима, почела да расте и оплемењује наш крај – добила је два сребрна крста која су је украсила. Велики крст даровала је породица Мосуровић из Котежа, а мањи породица Хаџи Зорана Живића из Борче. Крстове је освештао Викарни Епископ хвостански Атанасије (Ракита). Ову духовну свечаност својим присуством увеличали су и верници, свештенство и ученици овдашње основне школе који су се након освећења крстова у Храму помолили Богу. Служен је призив Светог Духа у славу почетка нове школске године.
Фото запис...
Уредник

Група младих из невладине организације «KultUrban» организовала је летњи биоскоп у Котежу. Биоскоп је инсталиран у парку поред цркве. Планирани почетак пројекција и програма отварања био је планиран за 19 часова али се због техничких разлога померен је за сат времена. Читавој организацији претходило је прибављање низ потребнох дозвола од МУП-а РС, Општине Палилула...
Програм је био испланиран и реализован по плану:

Организацију су помогли Општина Палилула, Канцеларија за младе Општине Палилула и други. Удружење младих KultUrban обећало је ораганизацију сличних догађаја у будудћности у нашем насељу. Више о томе, на сајту www.kotez.rs
Уредник

Да ли возите? Да ли знате чему служе такозвани лежећи полицајци? Наравно да се у питању крије шала, али у Котежу више нема шале око тога. Сви су приметили разлику око асфалтних и монтажно-демонтажних препрека којима се возила успоравају док пролазе поред овдашње школе. Постоји велика разлика између гумених и и асфалтних успоривача брзине. Она је првенствено изражена уколико се узме у обзир лакше уочавање гумених у односу на асфалтне, и блаже дејство силе на аутомобил након блиског контакта, мада и безбедност путника није занемарљива. Ту су чињенице, а шта је на терену. Многи возачи налетели су колима на изненадне "невидљиве" асфалтне успориваче брзине и једва задржали контролу над возилом. Неки су претрпели и штету.
Пре годину дана асфалтиране су улице око Основне школе "Васа Пелагић" у Котежу. Приликом асфалтирања уклоњени су монтажно-демонтажни "лежећи полицајци" у улици Аугуста Шеное и постављени асфалтни. Осим у овој „лежећи полицајци“ постављени су и у улицама Анке Матић и Милана Зечара. Грађани Котежа покушали су да укажу на угрожену безбедност саобраћаја изазвану необележеним асфалтним успоривачима брзине обраћајући се Секретаријату за саобраћај града Београда, Сектору за регулисање и безбедност саобраћаја, дописима број 34415-2262 од 18.11.2008. године, број 34415-2262/08 од 22.04.2009. године, и разговором са љубазним господином Д.Л. и нељубазним господином В.Ј. али без успеха.
Шест месеци је утрошено за опште друштвено добро грађана, првенствено деце Основне школе "Васа Пелагић." Парадокс је што постоје гумени успоривечи брзине у улици II Партизанска која је одмах поред насипа и којом дневно прође мање од пет возила. Срећа што је завршена школска година. Надамо се да ће надлежни који примају плате захваљујући нашим пореским издвајањима (љубазни господин Д.Л. и нељубазни господин В.Ј.) решити проблем за опште добро свих нас у Котежу.
Уредник

Добро позната „Јабука“ у Котежу, код почетне станице аутобуса 43, од среде 6. јуна се затвара.
Већ је већи део артикала из понуде повучен у магацине овог трговинског предузећа, нешто је распродато, а сем хлеба и млека, нема већих набавки.
Разлог за укидање ове продавнице, омиљене Котежанцима, првенствено због веома пријатних и љубазних продавачица и топлог мирисног хлеба, и свежег млека јесте у одлуци менаџмента да промени намену овом објекту.
Од 6-11. јуна биће извршено реновирање објекта, комплетно уређење продајног простора и набавка робе по повољнијим ценама која ће бити понуђена социјално угроженим становницима са леве обале Дунава. Продавница ће постати део ланца „СОС маркета“ и у њој ће се продавати артикли са списка потрошачке корпе а који задовољавају основне потребе.
11. јуна се очекује да отварању присуствују представници „Јабуке“ али и осталих друштвених структура које подржавају концепт „СОС маркета“. Првог дана моћи ће сви да обиђу објекат и понешто купе, али након тога, врата ове продавнице биће отворена само за социјално угрожене групе грађана (незапослени, пензионери, инвалиди).
Иако је „СОС маркет“ потребан Котежу, али и осталим насељима у околини, остаје сета у сећањима многих житеља који су навикли да овде пазаре јер им је успут а и традиција постојања овог продајног објекта не дозвољава да тек тако заборавимо добру, стару „Јабуку“ код окретнице.
Уредник

Живите у Котежу, и потребна вам је брза интернет веза? Многи у нашем насељу о томе могу само да сањају.
ADSL могу да добију само телефонски претплатници који немају двојника и који нису повезани преко PCM уређаја. Таквих је мало. Телеком Србија а.д. поставља PCM уређај да би од једне линије направила десет и на тај начин прикључила нелегално изграђене објекте (куће) око зграда.
Добили смо и нову централу Крњача а и префикс два испред некадашњих телефонских бројева уз обећање да ће двојници бити раздвојени. Од тада прође више од годину дана ми и даље остадосмо двојници.
За бежични интернет потребна је инвестиција од скоро 10 000, динара у опрему и то код јединог провајдера КБЦ нета који има базне станице у Котежу. Да ли се исплати уложити толике паре да би имали брзу везу? Постоји још једна могућност - Теленор интернет. По подацима које достављају службеници предузећа Теленор, не постоје техничке могућности у Котежу за ту врсту услуге. Да ли је могуће, да насеље које је удаљено једва 6 км од центра, ваздушном линијом око 4 км нема базну станицу која емитује 3Г сигнал?
Истина је сурова - већини корисника интернета у Котежу остаје и даље патња са Dial-Up-ом који има две основне карактеристике а то су спорост и учестали прекид везе.
Зашто Телеком Србија а.д. нема респект према претплатницима у Котежу и омогући им дигиталне телефонске линије?
Уредник

Први пут је Васкрс у насељу Котеж прослављен у новој капели Св. апостола Петра и Павла. Верници су се у великом броју одазвали позиву протонамесника Милошa Мићића, старешине храма, и уз службу и размену васкршњих јаја прославили овај свети дан. У порти храма организовано је и такмичење за ученике основне школе "Васа Пелагић" из Котежа, у категорији најлепше осликаног јајета. Велика радост свих мештана је што је храм Св. апостола Петра и Павла, у изградњи дошао у завршну фазу. Темељи храма су освештани 23. септембра 2007. године. У темељ олтара положено је камење из родних кућа Апостола Петра из Тирса и Св. Николе из Патаре, као и камен из Хиландара, али и освешћена Патријаршијска грамата запечаћена у благословеном маслу као сведо- чанство које не пролази. Позивају се приложници да своје прилоге за изградњу храма Св. Апостола Петра и Павла у Котежу уплаћују на рачун: СПЦ Епархијски управни одбор 205-58219-31 позив на број: 230-080 Сврха: изградња Храма у Котежу.
Фото запис...

Потсећамо се 28. априла 1999. године... Те ратне године, на тај дан, бомбардован је предајник Студија Б лоциран на самој граници између Крњаче и Котежа. Због предострожности, измештени су техничари, те срећом, нико није погинуо. Они који се сећају, знају да је ударац НАТО пројектила био страховит. Људи су тада остали без још једног светионика слободне и истините речи. Од такозваног „Милосрдног анђела“ непосредно после уништавања емисионе технике, стигли су - леци. Погледајте пажљиво скенирани примерак једног од преосталих поклона „Милосрдног анђела“.
Да ли је све исписано на њему истина? Прошло је довољно времена да сада, хладне главе, размислимо о свему шта нам се, и зашто дешавало. Да ли је баш све била наша лоша одлука? Бирали смо, па ко нам крив што смо тада доведени на руб пропасти. Историја још није дала коначан одговор на многа питања, али… горчина остаје. Да ли смо извукли поуку? Размишљање остаје.
Остали леци...
Уредник

Велики број дневних, недељних па чак и периодичних издања новина које се објављују у Србији организују наградне игре. Све у свему, купујући свој примерак новина добијате и срећку. Искуства многих показују да већина освоји „награду“ у виду реченице: „У следећем броју, више среће“.
Уредник овог сајта и сам је постао „срећник“. Одлучио је да једног дана окуша своју срећу тако што је 88 дана куповао дневне новине „Ало“ на киоску Futura plus код задње станице аутобуса 43 у Котежу. И гле чуда! Ни једна од 88 срећки није била добитна. Да ли је могуће да међу 88 (добро читате – осамдесет и осам примерака) нема ни једне, макар утешне награде.
Могуће је, јер више среће очекује се у сутрашњем броју. Да ли је у питању маркетиншки трик, превара, обмана или нешто сасвим четврто, пето, осамдесетосмо????
Закључите сами.
Уредник

Трафостаница у насељу Котеж, улица II Партизанска

После дужег апела и натписа у новинама Днавски Венац, о испод сваког просека ниског напона струјне мреже, почела је изградња нових трафостаница. Једна од планираних изграђена је у насељу Котеж, улица II Партизанска. Очекује се изградња ове инфраструктуре и у другим деловима Котежа.
Датум прикључења нових трафостаница у електро систем нашег насеља још увек није одређен.
Уредник

Два километра од последње станице аутобуса 43 налази се азил паса и мачака „Риска“. Азил је 2000. године премештен са Авале. Егзистира у оквиру удружења „Help Animals,“. Упошљава четири радника која брину о скоро 300 животиња.
Прилазећи азилу приметићете много паса који слободно шетају около, а
уколико прошетате улицама Котежа, срешћете такође, много паса луталица који вероватно (готово сигурно) потичу управо из азила. Многе од ових животиња су агресивне и представљају велики проблем деци која иду у основну шклоу „Васа Пелагић“ Током лета, када спавамо поред отворених прозора, лавеж је неиздржив, поготово за грађане који имају куће удаљене свега 300 метара од азила. Поред азила налази се канал, богат рибом, у који се вероватно изливају фекалије животиња.
Премештање азила са Авале у Котеж било је прихватљиво и изводљиво решење 2000. године, али сада када је наше насеље веће, представља не само хигијенски проблем, због лошег управљања азилом, већ и проблем безбедности грађана, нарочито старијих и деце који не могу лако да се одбране од евентуалних напада ових распуштених чопора.
Уредник

Планови градске власти о пресељењу Рома из нехигијенског насеља “Газела” у Овчу, пали су у воду. Под притиском мештана Овче и јавног мнења Београда као и банке кредитора, градска власт је увидела да пројекат новог ромског гета не задовољава савремене стандарде живљења, па и када су Роми у питању.
Како је у име градске власти најавио заменик градоначелника Милан Кркобабић, становници испод моста Газела, биће пресељени у стамбене зграде у различитим деловима града. Право на стан имаће само Роми са пребивалиштем у Београду, док ће преостале породице из овог насеља морати да се врате у градове из којих су дошли.
Треба подсетити, да је пројектовање новог ромског гета у Овчи, бивша власт дуго држала у тајности, као поверљиву информацију. Вест је процурела у јавност, захваљујући локалним активистима из Борче и Овче. Природно, да је иста узнемирила јавност и грађане Овче дигла на ноге. Но, поред свега добро је када се сви руководе разумом, па и градска власт. Одустајање од овог сулудог пројекта разуман је и очекивани исход, и драго нам је да су преузели нашу идеју, односно идеју Кризног штаба за одбрану Овче, за начин збрињавања угрожених ромских породица.
На вест да се у београдском насељу Овча даје бесплатан смештај свима онима који се на дан расељавања затекну у “Картон ситију Газела”, похрлило је из свих места Србије мноштво рома бескућника. На брзину би склепали нови дом ту испод моста и чекали. Насеље је се тако из дана у дан увећавало, а град је трошио време и новац на пројекат, који је у закашњењу најмање пола века. Према подацима из пописа направљеног у августу 2007. године, испод моста Газела живи 237 породица, односно 986 становника, од којих је само 11 мушкараца стално запослено у београдским комуналним предузећима. У "картон ситију" 289 особа не зна да чита и пише, 14 деце иде у школу, 613 особа говори само ромски, а само 292 житеља знају српски језик.У име Кризног штаба за одбрану Овче, захваљујем се свима онима који су нас подржали у нашим настојањима на самозаштити овога аутохотног Румунског насеља. Такође, устали смо и у заштиту угрожених Ромских породица из нехигијенског насеља “Газела” и спречили манипулацију ради нечијих и некаквих интереса. Расељавање ових угрожених породица у станове стамбених зграда, на више локација широм Београда је једино исправно решење.

Верници и свештенство храма Св. ап. Петра и Павла, у Котежу обележили су Бадњи дан којим се свечано најављује Божић, дан рођења Исуса Христа. Како налаже обичај, Бадњак, младо храстово дрво унео је вероучитељ Хаџи Драган Поповић.
Бадњак је симбол дрвета које су, према предању, пастири донели Јосифу и Марији да заложе ватру и загреју пећину у којој је рођен Исус.
Пригодним речима верницима се обратио свештеник Милош Мићић из храма Св. ап. Петра и Павла који је у изградњи, после чега су верници спаљивали своје бадњаке. Фото запис...
Уредник

Све најбоље у Новој години и да нам бар поједини, од многобројних, локалних проблема буду решени. Да у наредној години решимо проблеме са струјом, водом, кишном канализацијом, телефонским двојницима, кабловском телевизијом, називима улица, препуним вртићима...
Долазе и одлазе из локалне власти, а наши проблеми остају. Ко зна, можда се неком чаролијом и појави Деда Мраз у општини Палилула који ће испунити ове наше локалне жеље и решити наше локалне проблеме у наредној 2009. години.
Уредник

Канцеларија за младе општине Палилула отвориће у петак, 5. децембра, Омладински клуб у просторијама месне заједнице у Котежу. Ово је други клуб за младе који је до сада отворила општина Палилула, после прошлогодишњег отварања Омладинског клуба у Цвијићевој улици. Клуб у Цвијићевој постао је препознатљив по многобројним активностима као што су школе рачунара, страних језика и документарног филма, креативне радионице, трибине, до најновије школе гестуалног говора, посвећене свима који желе да побољшају комуникацију са особама оштећеног слуха.

Отварању Омладинског клуба у Котежу присуствоваће министар спорта и омладине Снежана Самарџић-Марковић, председник општине Палилула Данило Башић, члан Општинског већа Бранко Гашевић и директори палилулских основних и средњих школа са ученицима. Овај пројекат финансирало је Министарство омладине и спорта Републике Србије.

Када смо угледали прве машине за асфалтирање у Котежу, помислили смо да је напокон и општина одлучила да за нас нешто лепо и корисно уради на уређењу саобраћајница у насељу. Лепо је било, напокон, видети улице које до сада никада нису асфалтиране. На пример, Ђалинска, Алибунарска, Азањска...
Међутим, улице у самом центру Котежа изузетно су лоше асфалтиране. У улици Олге Јовичић, асфалт који је постављен пре 5 месеци већ је почео да пуца.
У Сувопољској улици, постављен је нови асфалт на коловозу док ивичњаци са стране нису замењени тако да је сада коловоз у нивоу са тротоаром. Поједини поклопци од шахти заливени су асфалтом, тако да је и оно мало простора предвиђеног за одвод кишне канализације ван употребе.
Дуж целе улице Бранка Миљковића постоји простор између коловоза и тротоара који није асфалтиран. Једина улица која је квалитетно асфалтирана је улица Августа Шеное. Зашто све улице нису асфалтиране тако? Ко је потписао пријем овако лоше изведених радова на асфалтирању улица у Котежу?
Фото запис...
Уредник

Трибина са темом-СТОП изградњи нехигијенског насеља у Овчи одржаће се 20.10.2008. са почетком у 20 чассова у сали месне заједнице Центар I у Борчи, код дома здравља. На трибини ће чланови Кризног штаба упознати грађане са својим досадашњим активностима и даљим корацима. Позивају се грађани да дођу у што већем броју и дају подршку активностима Кризног штаба.
Апел Кризног штаба за одбрану Овче можете преузети овде...
Уредник

Нацрт Статута града Београда утврдила је градска скупштина и упутила на јавну расправу. С обзиром на то да постоји тежња једног дела становника леве обале Дунава за формирањем нове општине Дунавски венац, најинтересантнији су чланови 22. 111. 113. 114. 119. у којима је, за разлику од претходног статута, готово онемогућено покретање било каквих грађанских иницијатива.
Према новом статуту све иницијативе ће се се покретати искључиво преко политичких странака које имају већину у Скупштини града Београда.Нацрт статута града Београда можете преузети овде...
Уредник

Многи нису упознати са успешним радом нашег кошаркашког клуба у Котежу. Основан је 1986. године и то као огранак кошаркашке секције спортског друштва Палилулац. Клуб од тада има млађе категорије и повремено сениорске категорије. Сениори су активно почeли са радом 2002. године. Остварили су запажене резултате:

Житељи Овче који се противе досељавању ромских породица из нехигијенског насеља под "Газелом", формирали су Кризни штаб после недавне изјаве заменика градоначелника Милана Кркобабића да ће радови на изградњи социјалног насеља у овом делу града почети током следећег месеца. Они су упозорили да су спремни да се радовима супротставе и физички.
- Спремно ћемо их дочекати и физички, уз помоћ механизације, вршити опструкцију почетка радова - рекао је Тричковић.
Житељи Овче убеђени су да се пресељавањем становника "картон ситија", проблем не решава, већ се само премешта са једног места на друго. Према њиховим тврдњама Овча нема капацитета да прими нове становнике. Они се позивају и на Устав Србије, тврдећи да би насељавање Рома у Овчи значило асимилацију румунске мањине која у овом насељу има статус староседелаца.
- Представници румунске националне мањине у Овчи обавестиће стране владе и њихове медије о кршењу Устава Србије,који гарантује права националних мањина и забрањује мењање националног састава становништава - казао је Тричковић.
Према урбанистичком пројекту, у Овчи треба да буде изграђено максимално 400 станова, од којих ће 130 бити за расељавање породица Рома који живе испод "Газеле", док ће преосталих 270 станова бити намењено за социјално становање.
Станови ће остати у власништву града, а домаћинства ће склапати уговоре на пет година и плаћати субвенционисану станарину. Куће за расељавање првих 130 породица требало би да буду монтажне, од дрвета, и величине по 52 квадратна метра, док ће преосталих 270 станова у просеку имати по 50 квадрата.
Пројекат расељавања нехигијенског насеља испод "Газеле" укључује запошљавање одраслих, њихово образовање и социјалну заштиту. Он ће обухватити и припрему деце за упис у школу, као и изградњу инфраструктуре са вртићем, здравственом станицом, центром за социјални рад и другим садржајима.
В. М.

Културно уметничко друштво „Зора“ основано је 1999. године као једна од секција у ОШ „Стари град“. У почетку је бројало 25 чланова. Наредних година захваљујући одличним сценским наступима окупили су око себе много већи број различито профилисаних група фолклора, као и Дечји и Омладински ансамбл са више од 200 чланова – извођача и играча.
КУД „Зора“ данас активно ради у пет основних школа: „Стари Град“ на Дорћолу, „Иван Горан Ковачић“ на Звездари, као и у школама „Вук Караџић“ у општини Стари Град, „Зага Маливук“ у Крњачи, и наравно, у нашој школи „Васа Пелагић.“ За девет година КУД „Зора“ је учествовало на многим концертима и манифестацијама у земљи и иностранству. Били су на Светском дану игре , на отварању Дечје олимпијаде за децу са посебним потребама , Фолклорном купу Србије, многим хуманитарним концертима за помоћ деци и старим особама, фестивалима у Италији, Турској, Бугарској, Грчкој, Француској и Португалији.
За наредну годину КУД „Зора“ има позивнице за фестивале у Чешкој, Португалији и у Пољској. Прошле године одржано је 30 концерата. Слободно се може рећи да је сваки од њих протекао у знаку одличног визуелног и уметничког доживљаја сваке игре, сваког корака, ритма и мелодије игара које су извођене. Све групе и секције води и координира уметнички директор Горан Банковић. Као дугогодишњи професионални играч веома је драгоцен у улози педагога и аниматора свих играча. Из редова младих, а успешних играча, изабрао је сараднике који му помажу у свакодневном раду. Пуно пажње Горан поклања сценском покрету и наступу, а као један од видова обавезног дела проба примењује и кондиционо припремање за час и пружа савете деци како да правилно држе тело и заузму прави извођачки став. Нераскидива је узајамна потреба деце да се друже уз песму и игру са својим Гораном, који је њима пре свега друг и пријатељ а тек онда наставник фолклора. Омладински ансамбли веома вешто изводи игре из свих крајева Србије, Европе и света. Само треба да видите један њихов концерт, и лако ћете одлучити да и Ваше дете треба да буде у таквом друштву – друштву младих ведрих, здравих и веселих људи.
КУД „Зора“ врши упис нових чланова и ове школске године. Дођите у Основну школу „Васа Пелагић“ у Котежу ако је Ваше дете узраста од 6 до 12 година у термину понедељком или петком у 19:30 када се иначе и одржавају пробе ансамбла играча. Упис траје током целог месеца септембра.
Уредник

Деведесетих година прошлог века многе улице у Београду су добиле нове називе релаксиране од идеологије и наслеђа хуманог социјализма. Таква судбина није задесила улице у Котежу. Оне носе своје називе већ више деценија без икаквих измена. За улице у нашем насељу време је стало 1991. године. Док су наше комшије из окружења, те давне 1991. године промениле називе улица разних "јунака" који никад нису дали никакав допринос својој нацији, овде на Палилули, и Београду још увек није изабрана политичка власт која има снаге, способности, жеље, па зашто не рећи и храбрости да промени називе улица у Котежу. Овде и даље постоји Хрватска улица - по држави која је протерала 500 000 Срба од 1991. до 1995. године.
Улица Августа Шенoе добила је назив по великом (опет) хрватском писцу. Битке на Неретви по бици која је узалудно однела много живота. Сетимо се само да је ту дошло до крвавог сукоба четника и партизана Срба, а најновија историјска чињеница каже да је то било место Титових преговора са Немцима. Кајухова улица добила је име по Карелу Дестовнику Кајуху, словеначком писцу и народном хероју, улица Олге Јовичић добила је име по првој жени која је била политички комесар у НОВЈ иначе из околине Краљева, Милан Зечар партизански херој из околине Урошевца ...
Називи који би требали да буду у неко друго време недодирљиви, данас су потпуно изгубили свој смисао.
Постоје бројни предлози назива по заслужним грађанима као што су улица Мајора Милана Тепића, Вука Караџића, Иве Андрића, Десанке Максимовић, Шабана Бајрамовића, затим српских јунака из далеке прошлости. Ниједно име не треба објашњавати - сви знамо заслуге ових људи. Становници Котежа су огорчени називима улица у којима станују. Било је покушаја разних политичких опозиционих партија за промене, али узалуд. Све је остало на покушајима.
Нова локална власт на Палилули и у Београду, мора да схвати да је дошло време за промене назива улица у Котежу. Грађани могу да преко месне заједнице покрену иницијативу. Да ли треба да чекамо сами политичаре или можемо и сами нешто да учинимо?
Уредник

19.08.2008.
Извор:Из Пролога св. владике Николаја Српског

Преображење Господа Бога и Спаса нашег Исуса Христа

Треће године своје проповеди на земљи Господ Исус чешће говораше ученицима Својим о блиском страдању Своме, но уједно и о слави Својој после страдања на крсту. Да не би предстојеће страдање Његово сасвим раслабило ученике те да не би отпали од Њега, Он Премудри, хтеде им пре страдања показати делимично славу Своју божанску. Зато узевши собом Петра, Јакова и Јована изиђе с њима ноћу на гору Тавор и то се преобрази пред њима. И засја се лице његово као сунце и хаљине његове посташе свијетле као снијег. И појавише се покрај Њега Мојсеј и Илија, велики старозаветни пророци. И видеше ученици и удивише се. И рече Петар: Господе, добро нам је овде бити, ако хоћеш да начинимо овде три сјенице ( колибе): Теби једну, а Мојсију једну, а једну Илији. Но док још Петар говораше, удаљише се Мојсеј и Илија, и сјајан облак окружи Господа и ученике и дође глас из облака: ово је син мој љубазни ,који је по мојој вољи; њега послушајте. Чувши овај глас ученици падоше ничице на земљу као мртви и осташе тако лежећи у страху докле им Господ не приђе и не рече им: устаните и не бојте се!( Мат. 17 ).Зашто Господ узе само тројицу ученика на Тавор а не све? Јер Јуда не беше достојан да види божанску славу Учитеља, кога ће он издати, а њега самог Господ не хтеде оставити под гором да не би тиме издајник правдао своје издајство. Зашто се преобрази на гори а не у долини? Да би нас научио двема врлинама: трудољубљу и богомислију. Јер пењање на висину захтева труд, а висина представља висину мисли наших, тј. Богомислије. Зашто се преобрази ноћу? Јер је ноћ подеснија за молитву и богомислије него дан, и јер ноћ закрива тамом сву земаљску красоту и открива красоту звезданог неба. Зашто се појавише Мојсеј и Илија? Да се разбије заблуда јеврејска, као да је Христос неки од пророка, Илија, Јеремија или неки други – зато се Он јавља као цар над пророцима, и зато се Мојсеј и Илија јављају као слуге Његове. Дотле је Господ много пута показао ученицима божанску моћ Своју, а на Тавору им је показао божанску природу Своју. То виђење Божанства Његовог и слишање небеског сведочанства о Њему као Сину Божијем требало је да послужи ученицима у дане страдања Господњег на укрепљење непоколебиве вере у Њега и Његову крајњу победу.

Пијан прегазио жену на тротоару

Нада Петровић (64) погинула је јуче у насељу Котеж у 9 часова кад је на њу, док је чекала градски аутобус, великом брзином налетео црни „нисан“. Аутомобил је ударио жену која је стајала на ивици тротоара, пробио живу ограду, оборио бетонски сто и зауставио се закуцавши се у дрво тик испред врата дома породице Велић. Возач Владимир М. (35), коме су измерена 1,2 промила алкохола у крви, остао је неповређен захваљујући ваздушним јастуцима.
Несрећа се догодила на углу Улице Пеке Тепавчевића и Бранка Миљковића у београдском насељу Котеж, где је Нада Петровић потражила хладовину чекајући аутобус на линији 43. Била је окренута леђима, када је „нисаном“ словеначке регистрације на њу налетео Владимир М.
- Тај аутомобил је пролетео поред мене минут пре несреће. Само сам се прекрстила и рекла да ће таквом брзином убити себе или неког другог. Нисам ни завршила мисао кад сам чула јак прасак и потрчала. Видела сам да је пробио ограду и закуцао се у дрво испред самих врата куће. У први мах нисам видела да је ударио у жену. Тек кад сам се приближила, видела сам папуче и торбу на асфалту. Скаменила сам се! Тело несрећне жене лежало је поред задњих точкова аутомобила - прича за „Блиц“ Виолета, један од очевидаца несреће. Она каже да је неко од људи на улици покушао реанимацију настрадале, али да она није давала знаке живота.
Очевици су одмах позвали полицију и Хитну помоћ, али су лекари могли само да констатују смрт. Убрзо је на место несреће дошла Надина ћерка, којој су лекари више пута морали да указују помоћ, а нешто касније пристигао је и њен брат. Тек уз његову помоћ, полицајци су идентификовали тело.
- Страшно! Мало пре тога је извела мужа у шетњу, а сад је вероватно кренула у продавницу. Трагедија! Недавно јој је муж имао тежак инфаркт и све време је бринула о њему. Они су избеглице са Косова. Фини и поштени људи. Дошли су из Призрена, а однедавно живе овде као подстанари. Пре недељу дана ми је рекла да јој ништа није тешко јер је добила унуче и да њеној срећи нема краја - прича Драгана, комшиница настрадале Наде Петровић.
Трагедија је могла да буде већа да се Мила Велић, која је прала веш у дворишту у које је улетео аутутомобил, само минут пре несреће није склонила у двориште.
- Била сам на чесми испред куће. Само што сам се померила и кренула иза куће, чула сам прасак и видела како аутомобил улеће у кућу. Да није било дуње, која га је зауставила, пробио би предњи зид. Ухватила сам се за главу кад сам видела шта је направио, али тек кад сам видела мртву жену у дворишту, почела сам да се тресем - прича Мила Велић, док су лекари Хитне помоћи покушавали да је смире.
Јелена Д. Илић

Деца су то, несташна. Ко то може да контролише, види колико их је. Важно је само да нико није погинуо - слеже раменима Самир, глава готово тридесеточлане породице Реми из Котежа. Самиров је син, причају у овом насељу, вођа дечака који су у четвртак украли аутомобил и на Зрењанинском путу изазвали саобраћајну несрећу у којој је тешко повређено укупно десет особа. Сви повређени у судару „заставе 101“, којом је управљао седмогодишњи Д. Р., и „пасата“ у којем је била шесточлана фамилија Рамић, ван су животне опасности. Двоје их је већ у петак пуштено кући. Две страћаре без врата и са урушеним кровом, типичне за Блок Сутјеска у Котежу, дом су фамилије Реми. Сви су рођаци, мада се и они збуне када треба да објасне ко је коме брат, ко стриц, а ко унук. Одавде су у четвртак у свој суманути поход кренули Е. Р. (9), А. Р. (10), А. Р. (11), и Д. Р. (7).
Несташни клинци седели су код котешке пијаце, када је, око 20.05 часова, поред „Максија“, свог црвеног „стојадина“ паркирао засад непознати човек. Непажљиви возач оставио је кључеве у аутомобилу. Дечацима није требало много размишљања - сва четворица су се потрпала у кола. За волан је сео баш најмлађи. Хтели су, рекли су полицији, „само мало да се провозају“!
Стигли су до Зрењанинског пута, па на семафору скренули лево, ка Борчи. Ни 200 метара даље, код бензинске пумпе „Мол“, у пуној брзини пукла им је гума. „Шофер“ Д. Р. изгубио је (какву-такву) контролу над возилом и „кец“ је налетео на „пасат“, у којем су такође била четири ромска малишана. Али, за разлику од „стојадина“, „пасатом“ немачких таблица управљао је одрастао човек, са дозволом - Ернест Рамић.
Силина ударца потпуно је згужвала и „заставу“ и „пасат“. Право је чудо како нико није погинуо. Са тешким повредама осморо малишана пребачено је у клинику у Тиршовој, док су Ернест и његова супруга
Адиља Рамић пребачени у Ургентни центар. Најтеже су прошли баш Ернест, којем је пукла лева бутна кост, и једно његово дете, са фрактуром лобање. Лекари су заказали операције за следећу недељу.
Како смо сазнали у Универзитетској дечијој клиници у Тиршовој, малишани који су смештени код њих налазе се на одељењима ортопедије и пластичне хирургије. Већина има преломе бутне кости, повреду карлице, док један од њих има повреде на лицу.
У Тиршовој смо у петак затекли породицу и пријатеље Рамића. Ремија није било. Они нам објашњавају да не смеју да дођу у град. Плаше се, кажу, и полиције („која ће нас одмах ухапсити“), и болничара („који ће нам тражити паре“), али највише - разгоропађених Рамића.
- Напали су нас рођаци повређених, из Борче и са Вождовца, још у четвртак увече - јадају се у Котежу. - Псовали нам мајку циганску, иако су и они Цигани као и ми. Сад страхујемо од освете. А нисмо ми криви што су нам деца таква. Да сам се ја питао, никад их не бих пустио да то ураде.
Житељи Котежа не воле превише фамилију Реми. Кажу да дечаци („а не зна им се број“) стално праве проблеме.
- Већ пет пута до сада су ми обијали киоск. А исто раде и колегиници преко пута - љутито каже продавачица у радњи надомак улаза у пијацу. - Наравно да ми је жао деце, али можда ће се сада мало смирити.
Сличну причу чули смо и у циган-мали. И Роми се са њима свађају, јер клинци користе сваку прилику да нешто украду - алат, гвожђе, лубенице...
Дете узраста до 14 година није кривично и прекршајно одговорно, и уколико изврши кривично дело, за то одговарају родитељи, јер нису вршили надзор над дететом - објашњавају важеће законе у Министарству унутрашњих послова. Али, у МУП-у додају да је за несрећу одговоран и власник аутомобила, ако се утврди да је допустио да возилом управља особа која нема дозволу за то.

Књига " Од Панчевачког рита до Трећег Београда" коју потписују аутор Милован Ћурчић, књижeвник, публициста, новинара, власник локалних новина "Дунавски Венац" и привредник Ђурица Шипош, један од покретача иницијативе за оснивање општине Дунавски венац урађена је са идејом да се промовише и инспирише идеја о Трећем Београду на простору Панчевачког рита.
Упознајте историју Панчевачког рита, време од почетка изградње Панчевачког моста до данас као и људе који су дали допринос развоју тог простора као што је Светозар Станковић, инжењер агрономије. Захваљујући њему и постоји Панчевачки мост.
Књигу наручитe овде...

Први пут од оснивања насеља, у новосаграђеној капели при храму Св. ап. Петра и Павла, у Котежу, на Петровдан, у суботу 12. јула, парох котешки, протонамесник Милош Мићић, служиће Свету Литургију која почиње у 9 часова.
Сутрадан, у недељу, Свету архијерејску Литургију, на темељима храма служиће Њ. Преосвештенство епископ хвостански, викар Њ. Светости патријарха српског г.г. Павла, Атанасије, и осветиће капелу, уз саслуживање свештенства Београдско – карловачке архиепископије.
У радосном ишчекивању почетка редовног богослужења у Котежу сећамо се протеклих година испуњених напорима да наше насеље добије храм – центар православног духовног живота.
Од тражења погодног места, добијања земљишта, дозволе за градњу, испуњавања техничких услова, прикупљања бројних одобрења и сагласности па до постављања темеља требало је прећи дугачак и ни мало лак пут који је великим трудом, стрпљењем и упорношћу крчио о. Душан Калинић уз несебичну сарадњу парохијана - верних синова и кћери Српске православне цркве.
Након изградње темеља који су освећени у септембру прошле, 2007. године, за пароха парохије котешке у оснивању, одлуком Његове светости, постављен је о.Милош Мићић. који ,заједно са црквеним одбором, неуморно наставља велико дело подизања храма Св. ап. Петра и Павла.
У порти је сазидана капела, постављена је палионица свећа, а почело је и подизање зидова самога храма. Док се зидање не оконча, Свете Литургије савршаваће се, сваке недеље и празника у капели која ће верницима служити и за све остале потребе: крштења, венчања, резање славских колача, помене...
Урађено је много али ни оно што је преостало да се учини није мало и захтева још доста труда па је свака помоћ добро дошла. За завршетак градње храма, као и за парохијски дом чије је зидање предвиђено у северозападном делу парцеле потребна су значајна средства за која, као и до сада, ваља да се ,добрим делом, сами побринемо.
Сви који се труде помажући да у Котежу никне храм као видљиви израз присуства Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве – Цркве Христове – уграђују себе у дело трајније од било које земаљске грађевине, јер од себе откинувши, себе са љубављу Богу приносе.
Молимо се да Господ милостиво погледа на наш труд и да нам веру оснажи а братску љубав умножи.
Амин! Боже дај!
Александар Илић

Генерални директор саобраћајног института ЦИП Милутин Игњатовић на коференцији за новинаре у Железници Србије казао да се са реконструкцијом Панчевачког моста много касни и да је питање до када ће мост бити безбедан за саобраћај.
Игњатовић је оценио да је корозија напредовала и додао да уколико реконструкција не почне 01. августа мораће се радити поновно снимање стања.
Реконструкцију моста обавиће аустријска грађевинска комапније Алпина.
Комплетна реконсктукција Панчевачког моста требало би да кошта око три миљарде динара, од којих ће 1,6 милијарди динара бити обезбеђено из Националног инвестиционог плана, док ће из буџета Београда и Панчева бити обезбеђено 1,2 милијарде, односно 200 милиона динара.
Уредник

Радови на „Панчевцу“ крећу до краја месеца

Санација најугроженијих делова Панчевачког моста, дотрајалих и зарђалих доњих носача, почеће до краја месеца. Поступак жалбе на избор извођача је завршен, другопласирана „Гоша инжењеринг“ је, како „Блиц“ сазнаје, одбијена, чиме су се стекли услови да победник на тендеру, конзорцијум „Алпина“, крене у реконструкцију.
- Стигао нам је допис Управе за јавне набавке којим се одбија захтев за заштиту права „Гоше инжењеринг“. Овим је поступак избора извођача радова окончан. Дирекција за грађевинско земљиште ће наредних дана радити на закључивању уговора са изабраним извођаче, конзорцијумом „Алпина“, и очекујемо да га до краја месеца уведемо у посао - рекао је за „Блиц“ Ненад Бајић, портпарол Дирекције.
Реконструкција Панчевачког моста дуго је припреман посао за који стручњаци кажу да је требало да „почне јуче“. Откад је сазидан 1935. године, па срушен у другом светском рату и обновљен 1946. године, популарни „Панчева“, једини мост који спаја леву и десну обалу дунава у Београду, никад није био реконструисан.
Вршене су само „хитне интервенције“, последња од њих прошле године, како била сачувана безбедност 80.000 возила који свакодневно прелазе овим мостом.
Прва фаза реконструкције Панчевачког моста, према плану и пројекту, треба да траје око шест месеци. За то време, како се планира, биће затворена десна страна моста ка Панчеву, док ће се и друмски и железнички саобраћај обављати левом страном.
Након завршетка прве фазе радова, комплетан саобраћај биће преусмерен на десну страну моста, укључујући и нови железнички колосек. У другој фази, која треба да траје додатних шест месеци, биће реконструисана лева страна Панчевачког моста. Паралелно са реконструкцијом моста, требало би да се ради на сређивању прилаза са обе стране.
Конзорцијум „Алпина“ изабран је на тендеру за извођача радова пре скоро два месеца. Одлагање због жалбе „Гоше инжењеринг“ додатно је отегло почетак реконструкције овог веома важног престоничког моста
С.Палић

У Православној цркви, празник као тачка сусрета непролазног са пролазним, силазак неба на земљу, додир вечности, остварује се, пре свега, кроз литургијско прослављање Бога - неисцрпног извора светости.
Безбројни су синови и кћери људске које као светитеље препознајемо управо по њиховом учешћу у Божијој светости, по њиховом уподобљавању Христу и учествовању у Његовом животу, на шта смо сви, без изузетка, позвани.
У календару Српске православне цркве за дан 15. (по грегоријанском рачунању 28.) јун убележен је поред Св. Амоса, старозаветног пророка из 8. века пре Христовог рођења, и Св. кнез Лазар а уз њега и сви свети српски мученици страдали од Косова до данас.
Битка која је на Косову вођена 15 јуна 1389. године, својим смислом далеко превазилази значај историјског догађаја.Одлуком да не поступа као прагматичан и '' разуман'' политичар који ради свог кукавног опстанка, добровољно предаје свој народ у срамно ропство онима који право једино на сили оснивају, Св Кнез Лазар доследно примењује светосавску философију вредности предводећи своје свете ратнике у бој за Крст часни и слободу златну.
Ми данас, не одржавамо комеморацију, сентиментално и патетично подсећање на догађаје из прошлости већ се сусрећемо са нашим светим Кнезом и светим српским мученицима и заједно са њима узносимо молитве васкрслом Господу за спас и васкрс наше отаџбине и целог рода људскога.
АМИН. БОЖЕ ДАЈ!

Панчевачки мост прелазим најмање два пута дневно. Никада нисам обраћао пажњу на то у каквом се стању налази иако, за мене и већину људи који живе на левој страни Дунава та спона са осталим деловима Београда значи – живот.
Једног дана сам одлучио да мост пређем пешице. Где год да сам погледао - доминирала је рђа. Захватила је скоро сваки део носеће конструкције. Неки више - неки мање. Закључио сам да може свашта да се деси ако неко одлучи да хода по дотрајалом асфалту који је већ почео да се увија због зуба времена и утицаја временских (не)прилика.
Следећег дана сишао сам на леву обалу Дунава и стао испод моста. Рђа коју сам видео претходног дана била је занемарљива у односу на ону испод моста. Само у земљи Србији можете да видите два носача моста који не обављају своју функцију, а некад су верно носила мост.
Где несташе горњи делови тих носача?
Трећег дана, одем поново испод моста али на десну страну Дунава. Пре него што сам стигао до те, десне стране, требало је да прођем прилазним путем ка Панчевцу. Утврдио сам да се састоји од полупаних асфалтних плоча, песка и блата. Слика испод моста слична оној са леве обале: рђа, рђа и само рђа... и опет, рђа. Остала три носача откривају видљиве трагове од удараца откачених баржи.
Све то лепо усликах, да неко не помисли да лажем.
После свега, волео бих да чујем неког саобраћајног стручњака који тврди да је мост безбедан за коришћење. Чињеница да два носеће стуба не обављају своју функцију, као и присуство рђе на конструкцији, довољни су да доведу до закључка да је сваки прелазак преко моста сличан руском рулету. Имаш, или немаш среће.
Лепо је видети да се тренутно ради на реновирању Старог железничког моста, још лепше видети обновљен Бранков мост, а лажна су обећања наших политичара о обновљању нашег јединог Панчевачког моста. Док ми гласамо за њих , они своје мандате користе тако да за наш новац граде "кућице " на Сењаку и Дедињу, а уз њих још један мост преко Саве - иако их има укупно пет.
Да су "кућице" истих тих политичара на левој обали Дунава и ми би сигурно имали безбедан и обновљен Панчевачки мост, и још бар један који би нас спајао са Земуном или Винчом.
Овако, остаје нам да се осећамо као грађани другог реда, а не Београђани, грађани неке друге државе а не Србије и да играмо нову игру која се зове –Панчевац пређи и остани жив.
И прекрсти се, захвали Богу што си опет на другој обали.
Фото запис можете да погледате овде...
Уредник

Украли лекове и компјутер

Непознати провалници обили су током претпрошле ноћи амбуланту Дома здравља „Др Милутин Ивковић“ у Котежу. Однели су апарате за мерење крвног притиска, компјутер, око 1.000 динара и одређену количину лекова за смирење и против болова - „бенседин“ и „тродон“. Директорка др Јасминка Јелић каже да су се оваква разбојништва већ дешавала.
- Ова амбуланта је већ неколико пута била на мети разбојника. Овог пута су провалили кроз врата и све испретурали. Није ми јасно какав им је мотив да ово раде. Претпостављам да су малолетници. Сећам се да су једном узели противпожарни апарат и целу амбуланту испрскали пеном. Још невероватнији пример је да су другом приликом побацали све лекарске мантиле и онда просули мастило за печате по њима - прича за „Блиц“ др Јелић.
Директорку највише брине што су разбојници овог пута однели рачунар, а тиме су уништили и базу података о пацијентима. Зато су највише погођени баш они, јер ће требати бар неколико дана док се рад амбуланте не врати у нормалне токове.
Уназад неколико година, поред амбуланте ДЗ „Др Милутин Ивковић“, на мети лопова биле су и амбуланте у Вишњичкој бањи, Борчи и Овчи, након чега су свуда постављени аларми.
- У амбуланти у Падинској скели због групе наркомана која тим крајем „оперише“ приморани смо били да платимо ноћног чувара. Веома проблематична је и амбуланта у Вишњичкој бањи јер је „усамљена“, па смо ту поставили шипке на прозорима. Нажаласт, ни оне нису биле препрека провалницима - каже др Јелић.
Обијања удаљених приградских амбуланти дешавала су се и у објектима Дому здравља „Вождовац“ који има девет удаљених пунктова у Рипњу, Белом потоку, Прњавору, Пиносави...
Током последње пљачке у амбуланти у Јајинцима, пре неколико месеци, присећа се директорка др Драгана Налић, однети су стетоскопи и компјутер, али и чоколаде, кафу и шећер које су се ту затекле. Највећи проблем био је украдени свежањ кључева.
- Немамо новца за ноћне чуваре и аларме. Ставили смо решетке, али ни оне нису сигурна заштита. Грађани односе свашта и из централне зграде дома здравља, али овакви упади у амбуланте су знатно озбиљнији - констатује др Налић.
Дом здравља „Др Симо Милошевић“ на Чукарици имао је пре неколико година проблем са наркоманима који су обијали амбуланте у приградским насељима. Тај проблем решен је ангажовањем ноћних чувара у Остружници, Умци, Великој Моштаници, Рушњу и другим удаљеним пунктовима.
Иван Мишковић

Срећа је појам изведен из сусрета са Богом !
Ако је могао 23 септембра бити срећнији од становника београдског насеља Котеж . Тог дана у 11 часова освећен је темељ будућег прелепог православног храма посвећеног Светим Апостолима Петру и Павлу. Епископ Хвостански Атанасије , викар Његове Светости Патријарха Павла , архинамесник овдашњи Драгомир Убипариповић , старешина храма Св . Луке у Крњачи Видан Томанић , отац Душан Калинић , отац Раде Зеленовић и будући наименовани парох котешки отац Бошко .
У овој радости учествовали су и председник општине Палилула господин Данило Башић , бројни гости , као и вредни чланови црквеног одбора који не заборавише и толико благословено гостољубље .
Вероучитељи основне школе „ Васа Пелагић ” Петар и Хаџи Драган са својим бројним ученицима отпојаше тропар Св . Апостолима Петру и Павлу .
У темељу олтара тако за навек осташе освећено камење из родних кућа Апостола Петра из Тирса и Св . Николе из Патаре , као и камен из Хиландара , али и освећена Патријаршка грамата храма запечаћена у благословеном маслу као сведочанство које не пролази . Градња храма се наставља , а сви ми који и колико можемо , својим прилозима уградимо себе у ову важну небеско - земаљску светињу .
Драган Хаџи Поповић

Нова теретна лука у Београду бице изграђена на десној обали Дунава, узводно од Винче, или на левој обали те реке, на подручју Крњаче, саопштено је јуче на представљању пројекта те луке у Скупштини Београда. С обзиром на то да је планирано да кроз њу дневно прође 2.000 камиона, 40 возова и 15 бродова, неопходна су велика улагања и дуг период изградње .
С обзиром на убрзани развој Београда, предвиђено је да се уместо постојеће изгради нова теретна лука на Дунаву. Новац ће бити обезбеђен из домаћих извора, неповратних средстава Европске уније и кредита међународних финансијских институција - рекао је в. д. градоначелника Зоран Алимпић, и навео да је садашња лука преоптерећена, а њен будући развој ограничен је просторним развојем централног дела града и лошом повезаношћу с магистралним саобраћајним правцима.
Према Генералном урбанистичком плану, за нову луку предвиђене су две локације, прва се налази на десној обали Дунава, узводно од Винче, близу планираног магистралног пута и моста који повезује Панчево са Коридором 10, а друга на простору будуће индустријске зоне на левој обали Дунава, низводно од Панчевачког моста, на подруцју Крњаче

- Први задатак претходне Студије изводљивости са Генералним пројектом нове луке у Београду, коју је урадио конзорцијум "Тина" из Беча, јесте да се пронађе најповољнија локација - рекао је директор пројекта Михаел Сварц.
Нова лука треба да буде цвориште које повезује пловни пут са железницом и путном мрежом, а неопходан је и контејнерски терминал.

Асфалтирани и безбедни али без школа и вртића

На скоро 10.000 становника у Котежу постоји само једна основна школа - "Васа Пелагић" и два обданишта. Према речима Предрага Парандиловића, заменика председника општине Палилула и житеља Котежа, доградња ове основне школе, која има свега неколико учионица, ушла је у програм Секретаријата за образовање, али ће због недостатка новца ова инвестиција каснити. Школа је свакако приоритет, јер деца иду у три смене.
- И Генералним урбанистичким планом предвиђено је да се град шири на леву обалу Дунава. Приоритет је, свакако, мост који би повезивао Црвенку, односно Борчу са Земуном и који би растеретио Панчевачки мост. Притискамо урбанисте да до изградње дође што пре, и то концесијом - каже Парандиловић. - Много би брже био завршен овај него мост Вишњица - Панчевачки рит, јер не мора да се чека на израду унутрашњег магистралног прстена. То су велики подухвати и ми живимо за то - каже Предраг Парандиловић.
У Котежу су асфалтиране и две централне улице, Славка Колара и Јована Исаиловића, као и низ мањих, попречних улица у насељу Блок Сутјеска. Планира се и сређивање Шатор планине, али се чека сагласност Секретаријата за саобраћај, због проблема са улазом у Улицу Драгише Мишовића.
Испостава поште је у згради Месне заједнице, а од ЈП ПТТ саобраћаја "Србија" није добијено "зелено светло" да се отвори још један шалтер. Оправдање је да нема техничких могућности. Дечји вртић "Весељко" је комплетно реновиран, а други - "Пахуљица", "вапи" за реконструкцијом.
- Осветљење у свим деловима Котежа је поправљено, тако да је овај део града најосветљенији, увече светли као у Лас Вегасу. Општина Палилула и ОУП Палилула постигли су договор да се ради на бољој безбедности, па криминала има знатно мање. И деца у школи "Васа Пелагић" биће безбеднија од 1. септембра - каже Парандиловић.
У плану је и мања реконструкција испоставе амбуланте у Котежу. Према Парандиловићевим речима, дивља градња у Котежу сведена је на минимум јер се строго контролише.
- У првом урбанизованом насељу на левој обали Дунава биће и најлакше за рад кад се крене са израдом гасоводне мреже. А са увођењем инсталације гасоводаа треба размишљати и о замени старих азбестних водоводних цеви - сматра Парандиловић.
Ј. Вучић

22.01.2012.

Отварање библиотеке Свети Серафим

16.01.2012.

ИЗГУБЉЕНА ЖЕНКА ЈОКШИР ТЕРИЈЕРА

06.01.2012.

БАДЊЕ ВЕЧЕ И БОЖИЋ У КОТЕЖУ

29.12.2011.

СРЕЋНУ НОВУ ГОДИНУ И БОЖИЋНЕ ПРАЗНИКЕ ЖЕЛИ ВАМ УРЕДНИК www.kotez.rs

Уредник

22.12.2011.
Извор:ТВ Студио Б

20.10.2011.
Извор:www.palilula.org.rs

12.09.2011.
Извор:Пресс

10.08.2011.

19.07.2011.
Извор: еКапија,

Отворен Call центар палилулског Дома здравља "Др Милутин Ивковић" - Заказивање прегледа телефоном, смс-ом или мејлом

14.07.2011.
Извор: Oрганизацијa ОСМЕХ-Организације за Солидарност, Мобилност, Екологију и Хуманост младих из Котежа

Летња школа за младе у Котежу

Бесплатни летњи курсеви и отворени биоскоп у Котежу

Видовдански концерт Љубе Манасијевић са пријатељима

21.06.2011.
Извор: Блиц

Како је "Дискавери" видео мост на Ади

06.05.2011.
Извор: http://www.palilula.org.rs/novosti/akcije/660-2011-06-06-13-13-37.html

Мере заштите од поплава

Протест поводом хапшења Ратка Младића у Котежу

05.05.2011.

Под покровитељством Патријарха Иринеја одржан Други Васкршњи концерт

Његова Светост патријарх српски Иринеј у Котежу

Анкета-Да ли читате локалне новине Дунавски венац

У Котежу изрешетан младић

СВИМ ЖЕНАМА КОТЕЖА СРЕЋАН 8. МАРТ!

Град платио 113.000 € одштете због напада луталица у 2010.

Град је само током 2010. године платио 11.670.030,65 динара (113.056 евра по јучерашњем курсу) за накнаду штете изазване уједима паса луталица.

КАКВЕ ВЕЗЕ ИМА МАРС СА ЧОКОЛАДИЦОМ

Све предратне зграде на којима надоградњу чини више од 40 одсто срушиће се ако Србију погоди земљотрес јачине 6,5 степени Меркалијеве скале

Нови тротоар на Зрењанинском путу

Мост Земун–Борча ипак „расте” у року

Пијан прегазио жену на тротоару

Украли лекове и компјутер

Асфалтирани и безбедни али без школа и вртића

22.01.2012.

Отварање библиотеке Свети Серафим

16.01.2012.

ИЗГУБЉЕНА ЖЕНКА ЈОКШИР ТЕРИЈЕРА

06.01.2012.

БАДЊЕ ВЕЧЕ И БОЖИЋ У КОТЕЖУ

29.12.2011. СРЕЋНУ НОВУ ГОДИНУ И БОЖИЋНЕ ПРАЗНИКЕ ЖЕЛИ ВАМ УРЕДНИК www.kotez.rs

Уредник

22.12.2011. Извор:ТВ Студио Б

20.10.2011. Извор:www.palilula.org.rs

12.09.2011. Извор:Пресс

10.08.2011.

19.07.2011. Извор: еКапија,

Отворен Call центар палилулског Дома здравља "Др Милутин Ивковић" - Заказивање прегледа телефоном, смс-ом или мејлом

14.07.2011. Извор: Oрганизацијa ОСМЕХ-Организације за Солидарност, Мобилност, Екологију и Хуманост младих из Котежа

Летња школа за младе у Котежу

Бесплатни летњи курсеви и отворени биоскоп у Котежу

Видовдански концерт Љубе Манасијевић са пријатељима

21.06.2011. Извор: Блиц

Како је "Дискавери" видео мост на Ади

06.05.2011. Извор: http://www.palilula.org.rs/novosti/akcije/660-2011-06-06-13-13-37.html

Мере заштите од поплава

Протест поводом хапшења Ратка Младића у Котежу

05.05.2011.

Под покровитељством Патријарха Иринеја одржан Други Васкршњи концерт

Његова Светост патријарх српски Иринеј у Котежу

Анкета-Да ли читате локалне новине Дунавски венац

У Котежу изрешетан младић

СВИМ ЖЕНАМА КОТЕЖА СРЕЋАН 8. МАРТ!

Град платио 113.000 € одштете због напада луталица у 2010.

Град је само током 2010. године платио 11.670.030,65 динара (113.056 евра по јучерашњем курсу) за накнаду штете изазване уједима паса луталица.

КАКВЕ ВЕЗЕ ИМА МАРС СА ЧОКОЛАДИЦОМ

Све предратне зграде на којима надоградњу чини више од 40 одсто срушиће се ако Србију погоди земљотрес јачине 6,5 степени Меркалијеве скале

Нови тротоар на Зрењанинском путу

Мост Земун–Борча ипак „расте” у року

Пијан прегазио жену на тротоару

Украли лекове и компјутер

Асфалтирани и безбедни али без школа и вртића

29.12.2011.

СРЕЋНУ НОВУ ГОДИНУ И БОЖИЋНЕ ПРАЗНИКЕ ЖЕЛИ ВАМ УРЕДНИК www.kotez.rs

22.12.2011.
Извор:ТВ Студио Б

20.10.2011.
Извор:www.palilula.org.rs

12.09.2011.
Извор:Пресс

19.07.2011.
Извор: еКапија,

14.07.2011.
Извор: Oрганизацијa ОСМЕХ-Организације за Солидарност, Мобилност, Екологију и Хуманост младих из Котежа

21.06.2011.
Извор: Блиц

06.05.2011.
Извор: http://www.palilula.org.rs/novosti/akcije/660-2011-06-06-13-13-37.html